ПОРТРЕТИ ЗАЧЕТНИКА АНТИСРБИЈАНСТВА - 9

Урош Круљ

Др Урош Круљ је основну школу и два разреда трговачке школе похађао у родном Мостару, да би школовање затим наставио у Новом Саду, гдје је завршио класичну гимназију (1895), и Бечу, гдје је стекао диплому на Медицинском факултету (1902) . Вратио се у Босну и Херцеговину, радио је као општински љекар у Бијељини и градски љекар у родном Мостару.  

Урош Круљ је један од покретача Народ, .Био активан и у црквеним пословима, па се налазио на мјесту потпредсједника епархијалног савјета Захумско–херцеговачке епархије, а био је и члан одбора црквено–школске омладине у Мостару. Такође, био је потпредсједник Конгреса словенских новинара. Због свега наведеног видимо да се др Урош Круљ налазио у најужем вођству српског националног покрета у Босни и Херцеговини, који је са пажњом посматрао српске побједе у балканским ратовима и чекао прилику за присаједињење матици. Међу виђенијим Србима ухапшеним након сарајевског атентата, који је затим кратко био заточен у војничком логору у Мостару. Убрзо након што је пуштен на слободу пребјегао је на територију Краљевине Србије и у Првом свјетском рату учествовао као љекар у српској војсци.

У кабинету Стојана Протића (7/20. децембар 1918–16. август 1919) Урош Круљ је био први југословенски министар народног здравља. Такође, обављао је и посланичку дужност у Привременом народном представништву, које је представљало прву скупштину југословенске државе. Његово политичко усмјерење био је члан Демократске странке од њеног оснивања и присталица интегралног југословенства.

У првих неколико мјесеци прве владе Петра Живковића (након увођења шестојануарске диктатуре) Урош Круљ се налазио на мјесту министра народног здравља .. Повукавши се са министарског положаја преузео је руковођење Државном болницом у Сарајеву (1929–1931). Затим је у кратком периоду (1931 -932) био бан Зетске бановине. Када је у новој државној организацији уведен дводомни парламент,Урош Круљ се нашао у првом сазиву Сената.  

У готово беспрекорној биографији [2] др Уроша Круља не може се назрети чиме је био мотивисан да се залаже за чисто расистичке ставове, по чему је био најпознатији. [3]

Др. Уроша Круља  у "напредним" и не-српским (србомрзачким) круговима подругљиво су називали "Хитлеров ујак" или "Хитлеров пунац" због његове књиге "Политика и раса" и "расног национализма" којег је заговарао.  Др Урош Круљ је етнички Србин што ствара згоду да се преко њега оптуже сви Срби за нацистички расизам. Може се о његовим ставовима и аргументима дискутовати, али се не сме пренебрегавати да је Круљ југословенски фундаменталиста који није заговарао српски националистички расизам већ, суштински супротни, југословенски националистички расизам. Он, са позиције таквог интегралног и идеалног Југословена, не заговара српску надмоћ и националну сегрегацију већ, супротно, заговара потпуну интеграцију, стапање јужнословенских народâ у јединствени Југословенски народ. Заправо, то није чак ни стриктно југословенски расизам, већ "динарски" расизам, јер се код Круља појављује супротни шовинизам од оног (српског) који му се импутира. Тај шовинизам је дискретно антисрбијански, а антицинцарски и антигрчки отворено.  Ишао је дотле да је заговарао "расни инцест" као би се та динарска србохрватска раса још више унапредила.

Док је мешавина словенско-илирско-келтска једна врло срећна расна комбинација, која је дала нашој српскохрватској раси доста врсних елемената и особина, како телесних тако и душевних (интелектуалних и етичких), она друга каснија мешавина — нарочито грчко-цинцарска — дала је врло лоше резултате; прво, што је унесен рђав расни квалитет, а друго, што је укрштавање још врло младо.

Уношење страног расног менталитета у један нацијонални организам може да буде судбоносно по дотичну нацију нарочито ако се исти уноси у водећи слој народа, Оваки страни расни инфилтрати уносе менталитет стран дотичном народу. Они не схватају расне инстинкте и расну душу тога народа, а осим тога обично заузму у нацијоналном организму екстремно (шовини-стичко) држање (»потурица гори од Турчина«), те могу да поведу долични народ опасним странпутицама.

Етничка композиција Србохрвата заснована је на неколико раса, те је свако даље укрштавање ма са каквом страном расом, наро-чито несродном, не само непотребно него и штетно. Напротив, потребан је кроз дуги низ векова строг инцест, да би се тиме постигло још јаче нацијонално изједначавање и хомогеност, а с друге стране усавршавање добрих расних особина, У ту сврху нарочито је потребно да се олабаве верске границе које то још знатно спречавају. Тој сврси може такође послужити унутрашња колонизација у вези са аграрном реформом, чиме би се разни типови народа још више измешали један с другим.

- Др Урош Круљ - Политика и раса;
"Нова Европа", 21.12. 1925.[4]

Др Урош Круљ је тако дао "научни" основ тако укорењеном убеђењу Динараца да су они виша раса у односу на Србијанце и "Лале" тј Србе из Војводине. 

Ратне године др Урош Круљ је провео као пензионер. После рата га је комунистичка влас повремено ангажовала за потребе у струци.

Умро је у Београду 2. фебруара 1961. године, а сахрањен је у породичној гробници на Новом гробљу, далеко од расно чисте Динаре.

----

[1] МИЛАН ГУЛИЋ,- ДР УРОШ КРУЉ: ЉЕКАР И ПОЛИТИЧАР
https://www.academia.edu/39818329/

[2]  Да можда постоји и нека мрља у његовој сјајној биографији, опомиње нас наслов из новина: "Како су извршени фалсификати и злоупотребе У Сарајевској државној болници у времену кад је управник био г. др. Урош Круљ" - Правда, 24. 03. 1937..
Нисмо нашли како је судски процес завршен.

[3] Сва она људска бића, наводи таксативно Круљ, који имају: шећерну болест, кратковидост, хемофилију, рахитис, а „туберкулозна диспозиција (је) насљедна патолошка расна особина”…

У "тјелесну дегенерацију"  Круљ убраја и оне „слабе конституције": слабе коштане грађе; неразвијене, суптилне мускулатуре; танке, провидне коже; блиједила; оне са општим тјелесним слабостима, са другим неразвијеностима, кржљавошћу, уопште са „слабом отпорном снагом”.

Расно неподобни су по Круљу и они са "душевним дегенерацијама".

„Сва та абнормална стања, тјелесна и душевна, јесу изразито насљедна", вели Круљ, она „штете нацији”; бива, како пише да „јој смањују њену тјелесну и душевну способност за напредак и борбу у утакмици са другим народима” 

(„Национална расна хигијена”,”„Преглед”, бр. 5, Сарајево, 1910, passim).

Такође, правио је разлику између "расно здравих" Јевреја Сефарда,  и других који нису  тако здрави.

[4] Др Урош Круљ - Политика и раса
https://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00141_19251221|page:12|query:dr%20uroš%20krulj