УСТАШЕ - ЗА ДОМ НЕСПРЕМНИ - 7 О Јеврејима у државном суставу НДХ

О Јеврејима у државном суставу НДХ

Јеврејско се страдање (које није спорно) увек истиче у први план, мада историографија неумољиво доказује и њихов огроман, у понечему и одсудан утицај у развоју усташке идеје, али и делатне доприносе. Коликогод ово изгледало апсурдно, по себи контрадикторно и зачуђујуће с обзиром да се ради о релативно малобројној заједници, уистину су Јевреји били значајни чинилац у НДХ. Зато је ово питање незаобилазно.

Број настањених Јевреја у НДХ процењиван различито и он се креће од 34.000 до 40.000 тако да су представљали 0,54% до 0,64% популације. У овај број нису урачунати имигранти који су се ту затекли после формирања НДХ. Број страдалих Јевреја из НДХ је различито процењиван тако да се у литератури налазе подаци који се крећу од 27.000 до преко 31.000. Процењен број преживелих се креће између 4.700 и 9.000. Због катастрофалних последица јеврејска заједница сведена је на само 20% свог бића, и није се могла више обновити све до данашњих дана.

Уобичајена фраза да мир „лијечи ратне ране“ не односи се на жидовске заједнице у Хрватској и Босни и Херцеговини. Те ране које су посљедица губитка четири петине чланова не могу постати мање болне. Хрватска се жидовска заједница није могла обновити: већина предратних опћина није могла уопће наставити с радом послије 1945. године. Већина се синагога не користи, културни је живот много сиромашнији, спортске активности готово да ни не постоје. Они који су планирали геноцид над Жидовима су увелике постигли свој циљ и зато нове генерације хрватских Жидова тешко могу стрести са себе тежак терет сјећања на вријеме усташке страховладе.

                                                                                                    Иво Голдштајн

И овога пута млађи Голдштајн (у осталом, како је чинио и старији, Славко), речју не помиње Јевреје који су и инспирисали али и физички допринели холокаусту над Јеврејима. Иво Голдштајн је у прилици да реконструише јеврејске позиције у структурама НДХ, не само на управљачким позицијама, већ и по дубини система, с обзиром да је лично уредник грандиозног пројекта "Жидовски биографски лексикон" са 38.000 имена, тако да располаже свим потребним информацијама. 

Такође и над Србима и Циганима. Ако они аболирају злочинце из својих редова, зашто би та јеврејска аболиција и за све нас остале била обавеза? По чему је јеврејско страдање тако ексклузивно да за њих не сме да важи "мир лечи ране", а да та фразетина за Србе, чије се рене непрестано отварају, мора да важи?

Колико сви "голдштајни" улагали напора да насилно и преко сваке мере претерано, уз употребу бескрупулозних фалсификата, бацају клетве на Србијанце, четнике, Недића, комесарску управу у Србији, толико заклето ћуте о сопственом злочину. Зачуђујуће, не само да ћуте и о титоистичком антисемитизму, и те како учинковитом, већ су највеће апологете једног покрета и једног режима који није ништа мање крволочан од хрватске НДХ? Чињеница да је велики број Јевреја нашао своје место у Титовим постројбама, не може да буде никоме оправдање за ревизију истине.

Из повијести сазнајемо да су бројни жидови допринијели правашкој идеологији (Франк), а у НДХ имали су, очито, изванредних заслуга за стварање те државе те су од 132 генерала НДХ чак 28 били жидови [1], како сазнајемо из писаних извора (нпр. код Вјенцеслава Топаловића), а један хрватски генерал који је прегледао документе НДХ рекао ми је да су се војсци НДХ до краја рата борило 2.500 жидова. [2]. Дидо Кватерник, чија је мајка била Жидовка, основао је Црну Легију заједно са својим оцем Еугеном, што пак сазнајемо из његових мемоара.

Још један осијечки Жидов и “франковац”, који је 1935. приступио усташком покрету, био је др. Иво Корски [3]. Он се и данас сматра једним од најутјецајнијих идеолога усташког покрета. 

Павелићеви најближи сарадници били су Иван-Ивица Франк, син Јосипа Франка, родоначелника екстремне шовинистичке Чисте странке права и неизбежни Славко Кватерник. Осим тога што је и сам потицао из породице похрваћених Јевреја, Кватерник се оженио Олгом Франк, ћерком Јосипа Франка. И у логорима за војну обуку, које је Павелић оснивао у Италији, Мађарској и Аустрији, било је Јевреја. О Јеврејима који су се обучавали у Јанка Пусти, али и о Јеврејима у самом врху раног усташког покрета, овако сведочи заповедник јасеновачких кољача Вјекослав-Макс Лубурић:

„На Јанка-пусти то је био, каква ли случаја, најприје Владо Сингер, а затим Срећко Кремзир, обадвојица Жидови из прве руке… Духовни вођа емиграције био је Жидов Иван Франк, син правашког вође др Јосипа Франка. Никоме није била тајна да је супруга Поглавника, гђа Мара, била из жидовске обитељи. Исто тако да је најпознатија фигура емиграције и цијеле млађе екипе, Еуген-Дидо Кватерник био жидовске крви, као и најеминентнија фигура у домовини, пуковник и каснији војсковођа Славко Кватерник. Што да кажемо о дијелу домовинске елите ожењене чистим Жидовкама. И у државном водству, и у војничком и политичком водству, па и у самом Усташком покрету, свугђе смо имали ‘свога Жидова’. Никоме није ни на памет падало тражити жидовске претке многобројне похрваћене средње класе у цијелој Хрватској.“

Владо Сингер био је повереник Главног усташког стана, врховног органа усташког покрета, и шеф Усташке надзорне службе. Члан Главног усташког стана и доглавник (заменик) Анте Павелића био је и Андрија Бетлехем. Јеврејин је био и Иво Хајнрих, један од управника логора Јасеновац и близак пријатељ Анте Павелића. Шеф усташке тајне полиције био је Ото Крезимир, такође Јеврејин. Члан Хрватског државног сабора, проф. др Давид Карловић је био Јеврејин, баш као и др Стипе Моснер, опуномоћени представник при бугарској влади. У културном животу НДХ важне улоге су имали Јевреји проф. др Мирко Бреyер и др Зденко Вински. А званична штампарија владе НДХ била је у власништву загребачке јеврејске породице Шулхоф.

У војним формацијама НДХ било је 28 високих часника (официра) Јевреја. То су били: Никола Штајнфел, адмирал и последњи министар оружаних снага НДХ; генерал Ладислав Алеман, Рикард Кубин, адмирал морнарице НДХ; Едгар Ангели, контраадмирал морнарице НДХ; генерал Јулије Фриц, генерал др Милан Прауншпергер, главностожерни пуковник Фердинанд Хала; главностожерни пуковник Драгутин Хелбиш; пуковник Јулио Реш, пуковник Емануел Балеи, пуковник домобранства  инж. Хинко Алабанда, делатни пуковник Усташке војнице; Отон Чуш,  пуковник Иван Шарнбек, пуковник Јосип Шолц, пуковник Рудолф Ванер, пуковник Јурај-Ђуро Исер, пуковник Јозеф-Јосип Мецгер,  пуковник Јулио Саш, пуковник Мирко Згага, пуковник Божидар Зорн, допуковник Јосип Гамбергер, допуковник Драгутин Рублер, генерал Милан Мизлер, Нема проверених података о функцијама које су у војним снагама НДХ обављали Јевреји: генерал Иво Шнур, пуковник Квинтилијан Тартаглија, Оскар Киршбаум, Рудолф Краус-Тудић и Јулио Симовић. Имена ових Јевреја, или Хрвата јеврејског порекла, официра у усташкој војсци Анте Павелића, објављена су и на званичном сајту римокатоличког храма св. Јелене Крижарице у Каставу код Ријеке. [4]

Према резултатима истраге Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, на списку оних који треба да одговарају за ужасна недела извршена у Јасеновцу, налазе се и Јевреји: усташки поручник Анте Алтарац, који се издвајао по бестијалности приликом ликвидација логораша, затим Бруно Дијамантштајн, Херман Шпилер, Владимир Борнемиса, те извесни Винер, који су били усташки повереници, односно чланови интерне управе у концентрационом логору Јасеновац.

Без обзира на појединачне проблематичне наводе, произлази да је на приближно сваких хиљаду хрватских Јевреја (од којих је 800 страдало), био бар један високи војни часник или какав други високи државни дужносник НДХ, или истакнути егзекутор.

О овоме је проговорио и Вице Вукојевић, бивши судија Уставног суда Републике Хрватске, који је изјавио да су „логором Јасеновац управљали Жидови, држава је само дала стражу, а постоји и уговор између владе НДХ и Жидовске опћине Загреб о финанцирању управе тога логора“. Председник јеврејске верске заједнице у Загребу, Иво Голдштајн, одговорио је да су Вукојевићеве тврдње лаж и да је „жидовска опћина у Загребу настојала помоћи својим члановима који су били заточени у Јасеновцу, али у коначници то готово никоме није помогло“. Вукојевић је заузврат оптужио Голдштајна да „документе о финанцирању управе Јасеновца, од Жидова, скрива као змија ноге“.

Вероватно су обојица у праву. [5]

Посебно је поучна прича везана за колаборацију је о доктору Vilku Kühnelu, предстојнику  Жидовског одјела Равнатељства усташког редарства, који је с једне стране спашавао Жидове (издао више од 2,000 излазних виза Жидовима који су напустили НДХ), осигурао бољу прехрану у логорима, али и по службеној дужности слао Жидове у логоре. На крају је починио самоубојство.

Било како било, из свега наведеног није тешко извући закључак: Јевреји у НДХ нису били само жртве, већ и инспиратори и извршиоци злочина, јер је усташтво било идеологија и покрет не само Хрвата, већ и Јевреја у Хрватској.

Парадоксална историја јеврејског доприноса усташтву је табу-тема за све тзв. антифашисте и  предане истраживаче холокауста (па и за често помињане г.г Славка и Ива Голдштајна), који се са необичном бодршћу обрушавају на сваки вид српског отпора комунистима и усташама, и у оним и у овим, модерним временима.

-----

[1] Ово не мора да чуди - у аустроугаркој војсци Јевреја је било врло много, око 17% од укупног активног официрског кадра

[2]  Ми се ограђујемо од овако приказаног драматично високог одушевљења Јевреја за усташку државу. Међутим, још мање имамо разумевања за негирање њиховог пуног доприноса развоју  учинковитости усташтва у НДХ

[3] Ивица КАРАМАТИЋ - Др. Ivo Korsky – живот посвећен борби за сретнију Хрватску!
https://www.7dnevno.hr/nekategorizirano/dr-ivo-korsky-zivot-posvecen-borbi-za-sretniju-hrvatsku/

[4] Списак захтева преиспитивање с обзиром да је националност више набројаних упитна. На пример, пуковник Оскар Киршбаум је касније, као командант 13 ЅЅ вафен Хрватске дивизије, убијен од стране побуњених војника. Готово је незамисливо да би Немци поставили за команданта ЅЅ јединице Јеврејина.

- ЗДРАВКО ДИЗДАР - Прва побуна у нацистичкој војсци: Побуна Тринаестога пионирског батаљуна 13. СС дивизије  »Croatia« u Villefranche-de-Rouergueu 17. рујна 1943. године 
https://core.ac.uk/download/pdf/212482601.pdf

[5] Једно историјско сведочанство о логору смрти - Јасеновац 

У Јасеновцу су Јевреји имали у својим рукама целокупну интерну управу. Интерна управа састајала се од око 50 положаја, које су заузимали заточеници. Од тога су били Јевреји њих 46, а само 4 Србина и то један лекар и три групника. Шеф интерне управе је од почетка до данас Јеврејин Бруно Дијамантштајн. Његов заменик је Јеврејин Винер. Шеф економије је такођер Јеврејин Фелдбауер. Шеф писарне је Јеврејин Беговић. Шефови свих радионица у фабрици у којима је свима радницима био сношљивији живот него осталим заточеницима, такође су Јевреји. У логору постојали су и тзв. „слободњаци". Била су 4 слободњака, и то сва четри Јевреја. Они су имали ту привилегију, да су могли слободно и без пратње напуштати логор, они су становали у вароши са својим фамилијама. Сва четворица имају плату. Службено путују у сам Загреб без пратње, и тамо се задржавају по 8 дана. Врше набавке за потребе логора кадкада и за милијунске суме. Слободњацима поверавају усташе чак и продају стоке и других предмета којима располаже од времена до времена логор. Опште поверење, које усташе указују према Јеврејима, када им поверавају и такове функције и сувише је очигледно.
Разумљиво је, да Јевреји до највећих могућности искоришћују положаје које заузимају у управи логора, да би што више обезбедили себе и све своје сународњаке, често и на штету нас Срба. Упада у очи да су усташе нарочито благонаклони према Јеврејима из Хрватске.

Да би стекли што више положаја, који им обезбеђује привилегисани положај, Јевреји су управо мајсторски извршавали и предлагали усташама оснивање различитих функција, које су усташе поверавале само њима. Кроз те положаје очували су се не само ти Јевреји, него и помоћу њих и многи други, од тешких спољњих радова и погибије које су биле са њима скопчане. Како су Јевреји поступали на тим положајима може да докаже и овај пример: Једнога дана је управа логора доделила на рад у фабрици у електричарску радиону нашега друга, који је данас са нама у Београду, Миливоја Николића, електроинсталатера по струци. Са њим је заједно одређен на исти рад и електроинсталатер Милан Милановић, који је сада још заточен у Старој Градишки. У то доба је радило у тој радиони 7 заточеника, свих седам Јевреја, шеф радионе је био Јеврејин инж. Рајх. Радници у фабричним радионицама па и у тој нису били тучени. Обично нису морали ићи на толико опасне „наступе", имали су бољу храну него остали заточеници и у опште бољи поступак са стране усташа. С тога је посве разумљиво, да су Јевреји шефови тих радиона, настојали да у тим радионама буду запослени само Јевреји. То им је у главном и успевало. Зато се и могло догодити, да шеф електричне радионе није хтео да нас прими, кад су од стране управе логора били одређени за ту радиону Милановић и Николић, Срби, изговарајући да за њих нема места. Међутим их је ипак морао да прими, али истога дана примљено је и неколико Јевреја без икаква протеста, и ако нису ни били стручњаци као Николић и Милановић. Тако је било и по свима радионама стално натезање са шефовима Јеврејима, кад је била реч о упослен ј у Срба, док су Јевреји примани без тешкоћа.

Карактеристичан је пример и случај запошљавања заточеника у економији. Ту је радило око 120 заточеника под управом Јеврејима Фелдбауера, који је био свемоћан. Од свих 120 запослених заточеника у економији било је у свему 5 Срба. Па и тих 5 Срба једва је једвице Фелдбауер примио, али им је за то поверио најтеже послове. Један од тих Срба био је и наш друг, Симић Стево, који се сада налази с нама, а неко је време радио и Миливој Николић. Поред свега тога, многобројни су заточени Јевреји подржавали и приватне, често и интимне везе са појединим усташама из наше страже. Те су везе, на жалост, биле и прљаве природе. Многи су вршили жалосну улогу денунцијаната и провокатора према нама Србима. Било је и таквих Јевреја који су помагали усташама у њиховим многобројним злоделима против Срба. Ми ћемо овом приликом навести само неке примере јер их све није могуће навести. . .

Једнога дана крајем новембра, док смо сви били на раду, био је одређен Милош Ивић, Србин, заточеник из Добоја, коме је било 18 година, да почисти бараку у којој смо спавали. Тада је било у бараци неколико болесника, међу којима су били наши другови Ђурица Немања, Божо Трифковић и Миленко Трифковић из Добоја те Јоца Јовановић из Тузле. Док је Ивић чистио бараку, наишао је у њу један усташа са заточеним Јеврејином кога су сви звали „Бугар", а коме је презиме Хасон. Тај Јеврејин уживао је и ужива и данас велике привилегије код усташа, има право да излази и изван логора, а виђали смо га и у усташкој униформи. Споменутога дана били су и он и усташа пијани. Чим су ушли у бараку стали су да немилице млате по болесницима, а затим су ухватили несретног младића Ивића и ударцем штапа по глави оборили га на земљу. Кад је пао прискочио му је Хасон „Бугар" и заклао га ножем на усташки начин. Овоме је присуствовао и све лично видио наш друг Бранко Поповић који је сада овде са нама и који је тада случајно наишао у бараку по неком послу.

Готово сваки од нас има по коју тешку притужбу против овог Јеврејина. Тако је једном извадио нож на нашега друга Рељу Билановића и хтео га заклати, само зато што је Реља хтео да извуче из раке још живог свога друга Мику Ковачића, који је био положен у раку жив са мртвацима и у њој сахрањен. Да му Реља у задњи час није умакао „Бугар" би га сигурно заклао.

У Јасеновцу се налази и данас један Јеврејин, кога зову Борис а коме не знамо имена. Запослен је као усташки послужитељ. Један његов случај ће мо навести као пример вршења потказивања и провокације са стране Јевреја према нама Србима. Он је једнога дана дошао међу Србе и понудио је на продају хлебац. Случајно је међу нама имао код себе 50 куна наш друг Јоцо Цолаковић и купио за тај новац комад хлеба. Борис је то одмах дојавио усташама и проказао Чолаковића као заточеника који има код себе новаца, који по логорским прописима никако није смео имати. Последица је била та, да је Јоцо Цолаковић до зла Бога измучен од усташа усијаним жељезом, од чега је дуго времена патио. Било је много таквих случајева и поступака од стране Јевреја, који су тако служили усташама дајући им прилике да злостављају и убијају Србе. Не треба ни да спомињемо да ми Срби никада и ничим нисмо дали Јеврејима повода за такав поступак.

Ретко је који Јевреј остао жив у концентрационом логору Јасеновац. У логору је убијено око 33.500 Јевреја. Према статистичким подацима, у Краљевини Југославији је живело 75.000 Јевреја, а убијено око 60.000, што значи да је у логору Јасеновац убијено више од половине.

 http://antikomunista.blogspot.com/2020/08/blog-post.html