ХРВАТСКО УМЦИГЛОВАЊЕ СРБИЈЕ - 35

Европски проститут
или
Хрватска државотворна политика

"Курве су курве, и то је све"

-Djexon 

Предратна хрватска државотворност, оличена у пучком лукавцу Мачеку, се састојала у тактици да се нуди свима као колонија. Но, историја је показала, да је та стратегија нуђења свакоме, услед свог цикличног обнављања, хрватска геномска дефиниција.

Хрватска се нуди Аустрији:

Крајем јула или почетком августа исте године 1936 бивши аустроугарски мајор у пензији Сабљак пренео је Павеићеву поруку Мачеку и упитао га: »За сваки случај да се не би могла постићи потпуна државна самосталност Хрватске, да ли прихваћате комбинацију подунавске федерације, у коју би и Хрватска ушла као слободна држава?«. Мачек је одговорио : »Прихваћам, али само под увјетом да Хрватска уђе у ту комбинацију као самостална држава«. Мачек је потврдио да би му била најсимпатичнија комбинација с Аустријом зато што се оне као суседне земље економски употпуњују, што између њих нема никаквих спорова, што постоје и историјске везе. Мачек је још додао: » Немам ништа против тога да и Србија уђе у ту подунавску конфедерацију, али никако с нама, него она посебно, а Хрватска посебно« .

А на питање: »Ако Београд на ваше захтеве не попусти, него настави као и до сада?«, Мачек је одговорио:  

»Ми ћемо их умцигловати. Ево на примјер, Војводину смо посве освојили. Сад радимо да и остале крајеве идејно и политички, а особито путем »Слоге« освојимо. Ту смо већ постигли знатне успјехе. На пр. у Београду народ већ виче Живио Мачек! Ми колаборирамо и са дром Драг. Јовановићем, који је више црвен него црн, али то је наша тактика.'«

*

Случај Торте Драгољуба Јовановића [1]

Како су београдске демократе разумеле Мачекову тактику умцигловања Србије, илуструје нам један дирљиви моменат пажње према мачеку у време његовог заточеништва.

Што се тиче боравка Влатка Мачека у београдском затвору, карактеристичан је један догађај. Наиме, радило се о малом презенту вођи Хрвата од стране Драгољуба Јовановића. ,,Година 1930. почела је у знаку једне торте која је узнемирила владу Петра Живковића и Београдски универзитет. Кад смо сазнали да је др Мачек првих дана проведен у Београд, одлучили смо Дана и ја да га поздравимо једном посластицом домаће израде“ (Јовановић, Д., 1997б, стр.176). Оно што је представљало проблем било је писмо захвалности Влатка Мачека Драгољубу Јовановићу које је полиција пресрела:

Велецијењени господине! Прије неколико дана примио сам једну торту, а да нисам знао од кога је. Тек данас саопћио ми је судија Мрваљевић, да сте ме се то сетили Ви, са Вашом милостивом госпођом, па сам зато тек данас у стању, да се захвалим, како Вама, тако и Вашој госпођи. Срдачно Вас поздравља Влатко Мачек (Јовановић, Д., 1997б, стр. 176)

Пријатан тек!

*

Хрватска се нуди Немачкој,
(ради подршке немачкој експанзионистичкој политици):

Ево шта је о томе изјавио Нојхаузен (Neuhasen Franz) после рата:

Одмах после успостављања протектората Немачке над Чехословачком, инг. Кошутић из Загреба тражио је да му омогућим да преговара са мном у име Мачека. Предложио је да се преговори воде у Бечу. Одбио сам то и рекао да ћу за неки дан свакако отпутовати авионом за Берлин, али да се у Бечу нећу зауставити. Дан после мог доласка у Берлин јавио ми се у хотелу »Каисерхоф« инг Кошутић, који је такођер стигао у Берлин без мога знања. Разговори змеђу мене и Кошутића водио се у четири ока. Објаснио ми је да разговара у име Мачека и замолио ме да му удесим састанак са Герингом и Хитлером, јер ће он у име Мачека замолити Немачк у да успостави протекторат над Хрватском, с тим да ово пренесем даље и удесим даљње састанке.

За време преговора са Цветковићем о решавању хрватског питања, Мачек је 1. августа 1939. године дао опширну изјаву дописнику америчке агенције »Асошиетед Прес«, коју је у целини објавила америчка штампа. Најугледнији амерички лист »Њујорк Тајмс« у свом броју од 2. августа исте године пренео је ову изјаву, која гласи:

»Мачек је за отцепљење Хрватске уз помоћ Рајха ако Срби буду упорни« .
Купинец, 1. август. - Др Владимир Мачек, вођ Хрвата, запретио је данас да отцепи Хрватску од Југославије - чак и ако би то вероватно значило светски рат' - уколико његов народ не добије хитно потпуну аутономију. Др Мачек је недвосмислено изјавио да ће Хрватска да се отцепи од Југославије ако се не удовољи његовим захтевима за аутономијом. Упитан да ли би такав гест значио револуцију, он је одговорио: То би значило још више - то би вероватно изазвало светски рат'.

Сељачки вођ је признао да би вероватно дошло до протектората над Хрватима. Та је изјава уследила на питање да ли сматра да би Независна Хрватска могла да опстане без Србије. У реду - нека буде Немачка. Пустимо је нека дође и заведе ред. Неко мора завести ред у Југославији. Ако Београд није у стању да заведе ред у Југославији, Немачка то може. Постоји извесна сличност између нашег случаја и Чехословачке. Исти елементи се појављују у обе земље. Надам се да још има времена да се спасемо, али се бојим да није сувише доцкан. Кад би зависило само о нама, Хрватска би имала своју независност већ одавно.«  

Хрватска се нуди западним демокрацијама,
(ради заштите од немачке и италијанске експанзионистичке политике):

Мачек се обраћао за помоћ и западним демократијама. Нпр. крајем марта 1939. године послао је Јукића код Крњевића са инструкцијама да се британској и француској влади укаже на хитност решавања хрватског питања да би те владе утицале на кнеза Павла. Тако је у разговору са Ф. Николсом (Nichols Philip) у Форин офису 30. марта Крњевић истакао да као главни тајник ХСС има право да говори у име целокупног хрватског народа; да и он и његова странка верују у уздржавање од употребе силе како у домаћим тако и у међународним пословима, па су због тога редовно одбијали многе понуде од италијанске и немачке владе да ће подржати њихову ствар; »да његови земљаци, Хрвати, не живе само у Хрватској већ по читавој далматинској обали«; да Хрвати у потпуности схватају опасност од промене статус квоа на Средоземљу и да би Италијани могли лако покушати да заузму далматинску обалу ако би енглеска и француска снага ослабила у том подручју. Николс му је одговорио да британска влада никако не намерава да интервенише око хрватског питања, да је од прворазредне важности да Југославија буде изнутра уједињена да не би дошло до интервенције било које од диктаторских сила, што потврђују и понуде Немачке и Италије да не интервенишу и да би било добро да Хрвати покажу што већу помирљивост како би дошло до решења. После Лондона Крњевић и Јукић су отпутовали у Париз, где су с пажњом саслушали Крњевићева излагања, али се не спомиње с ким се Крњевић састао.

Хрватска се нуди Италији:

Пошто посета кнеза Павла Риму половином маја 1939., према Ћановим речима, није дала задовољавајуће резултате, јер Београд није преузео никакву обавезу о приступању Осовини, Карнелути је 18. маја саопштио Ћану Мачекову поруку, у којој је било речено да он нема намјере да се споразумева с Београдом, да жели да настави акцију за отцепљење Хрватске и да се обавезује да ће, на захтев Италије, у року од 6 месеци подићи устанак и затражити италијанску помоћ, зато моли зајам од 10 милиона динара.Мусолини је 24. маја - кад је добио Ћанов извештај о путу у Берлин и сазнања да Немачка није противна италијанско-хрватским плановима - овластио Ћана да Мачеков покрет подупре новчаним средствима. Кад се 26. маја вратио из Загреба, Карнелути је саопштио Ћану да је Мачек још одлучније спреман за припремање устанка. Том приликом формулисан је нацрт споразума између Италије и Мачека који је предвиђао подизање устанка у Хрватској и италијанску интервенцију. Записник је послат у Загреб да га Мачек потпише. Текст споразума гласи:

1. Италија са 20 000 000 динара  финансира Мачеков хрватски покрет;
2. Мачек се обавезује да ће припремити револуцију у року од четири до шест месеци;
3. Одмах ће позвати италијанске трупе да осигурају ред и мир;
4. Хрватска ће се прогласити независном државом у савезу с Римом; имаће своју владу, али министри спољних послова и народне одбране биће заједнички с Италијом;
5. Италија ће моћи да држи оружане снаге у Хрватској и да има свога генералног намесника, као што га има у Албанији;
6. После неког времена, донеће се одлука о могућностима склапања персоналне уније.”

Поводом овог споразума, Ћано је написао:

»Мусолини је сав обузет мишљу да на комаде разбије Југославију и присједини Хрватску. Сматра да је подухват доста лак и, како ствари сада стоје, сматрам да има право. У исто време мислим на боље организовање косовских Албанаца који би могли представљати нож у бок Београду«.

Мусолини је одобрио овај план и за неколико дана је требало да отпочне исплата новца у Цириху. Међутим, пошто је кнез Павле прихватио Мачекове уцене, овај је одустао од револуционарног ангажмана са Италијом.

-----

[1]  - Мирослав Шљивић Политичка сарадња Драгољуба Јовановића
и Влатка Мачека 1935-1941. године
https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0554-1956/2022/0554-19562247015Q.pdf