КАРАКАЗАН БиХ - 35

 Први сукоб Бања Лука vs. Сарајево

 

Рат се није завршио, а отпочео је  први сукоб на релацији Крајишници vs. Босанци ( vs. Херцеговци). Сукоб је био двојаке нарави. Са једне стране оштро неслагање се јавило око државотворног питања, са друге стране избијала је крајишка самобитност.

Српско и југословенско уједињење на крају рата у Бањалуци и Босанској Крајини је отпочело тако што је након ширег састанка од 29. октобра 1918, основано Народно вијеће у Бањалуци, прије него што је у Сарајеву 31. октобра образован Главни одбор за Босну и Херцеговину који је објавио нацрт о јединственој организацији народних вијећа за те двије области. Бањалучкој конференцији, у канцеларији котарског предстојника Османа Нури-Хаџића присуствовале су истакнуте личности са подручја бањалучке и бихаћке окружне области. Конференцијом је руководио свештеник Никола Костић из Бањалуке, талац и страдалник у рату. Вијеће је имало 18 чланова (7 Срба, 6 Хрвата и 5 муслимана). Сарадња је била остварена и са градоначелником Али Кјамилбегом (Ћамилбегом) Џинићем. Народно вијеће у Бањалуци је 27. новембра прогласило уједињење са Краљевином Србијом када су то учинила и вијећа из Бихаћа, Босанске Крупе, Кључа, Тешња, Приједора.

Прокламацију о уједињењу са Краљевином Србијом, коју су потписали најугледнији грађани свих конфесија у Бањој Луци, објавио је свештеник Никола Костић.

„Пошто је аустро-угарска сила мишицом храбре српске војске и њених великих савезника уклоњена, то народ Босне и Херцеговине својом сувереном вољом успоставља опет право на своје мјесто и проглашује, да се данашњим даном вољом народа Босне и Херцеговине сматра саставним и нераздруживим дијелом Краљевине Србије, те да се подвргава једино власти краља Петра Првог Карађорђевића и његовој влади у Београду“. Потписници прокламације били су на становишту „да је наш народ јединствен народ са српским, хрватским и словеначким именом, те тражи, да се тај читав народ скупи у једној јединственој држави под владом Петра I Карађорђевића“.

Након тог чина, бањалучко Вијеће се понашало као држава у држави, признајући само власт српске владе и српске Врховне команде и не поштујући ниједну одлуку Народне владе из Сарајева са којом се налазило у сукобу. Један од узрока таквог расположења било је и незадовољство чињеницом да су главну ријеч тих дана, када је у питању била судбина Босне и Херцеговине, водили представници предратне „Народове“ групе док су Крајишници били потпуно запостављени. У том смислу су свој протест Средишњем одбору у Загреб изразили Коста Мајкић, Чедомир Кокановић и одбори бивше странке Петра Кочића. 

НАРОДНО ВИЈЕЋЕ У БАЊАЛУЦИ — ВОЈВОДИ С. СТЕПАНОВИЋУ Бањалука, 27/14. новембра 1918.

Одбор Народнога Вијећа У Бањалуци покоравајући се неодољивој жељи Народа без разлике вере и имена прокламавао је данас потпуно сједињење са Краљевином Србијом под жезлом Њ. В. Краља Петра I. Живео наш краљ Петар I!

*

А.ШОЛА — С. ПРИБИЋЕВИЋУ Сарајево, 28/15. новембра 1918. Синоћ је из Бања Луке Главни Одбор Народног Вијећа у Сарајеву добио овај брзојав:

„Одбор Народног Вијећа у Бања Луци покоравајући се неодољивој жељи народа без разлике вере и имена, прокламирао је данас потпуно сједињење са Краљевином Србијом под жезлом Њ. В. Краља Петра I из славне династије Карађорђевића. Живео наш краљ Петар I!" Мислим да се одмах средишни одбор народнога Вијећа СХС стави у споразум са Краљ. Срп. владом, принципијелан закључак о овој ствари, да о томе одмах обавијести Народну Владу за Босну и Херцеговину и да потребне инструкције како да даље поступа. Уједно напомињем, да је присаједињење проглашено у округу Бихаћском; чује се да ће се то учинити и у округу Тузланском, евентуално и Мостарском. Пошто Бања Лучки округ изјављује да се подвргава једино Краљ. Срп. влади или од ње постављеној власти, молим да Краљ. Српска Влада и Средишни одбор СХС у томе погледу донесу начелно решење и издаду потребна наређења. Ствар је веома журна, бојати се анархије; с тога одмах брзојавно одговорите.

Председник Народне Владе за Босну и Херцеговину Атанасије Шола.

О дешавањима у Бањој Луци говорило се на сједници Народне владе почетком децембра 1918. Мехмед Спахо је тврдио да у Бањој Луци влада потпуна анархија, те да у том мјесту и околини „сваку вечер пламте чардаци, пљачка се жито, туђа имовина, пали се жито, уништава храна, (...)“. Шћепан Грђић је био мишљења да Главни одбор из Сарајева распусти одбор Народног вијећа у Бањој Луци, док је Милан Јојкић сматрао да непослушне чланове бањолучког одбора треба најприје интернирати, па потом организовати изборе за нове чланове одбор.

Детаљно појашњење о приликама у Бањој Луци на сједници владе од 11. децембра изнио је Данило Димовић. Он је изјавио да проти Николи Костићу и Душану Кецмновићу треба одати признање јер су у тренутку повлачења аустроугарске војске, преузели власт у граду и под ризиком живота успјели да одрже ред и мир. Тиме су поменути стекли ауторитет међу грађанима. Бањолучка чаршија није се усудила да иступи против нових локалних власти, некима је недостајало интелектуалне снаге, а други се се као трговци обогатили и компромитовали током рата. Чланови локалног одбора Народног вијећа лако су управљали градским начелником Хаџићем, за кога је Димовић тврдио да „није човјек јаке кичме“. Људе који би се замјерили новим властима стављали су у затвор или их на слободу пуштали са великом кауцијом. Димовић је сматрао да у Бањој Луци постоји велико незадовољство међу грађанима због рада одбора. 63 Према његовом мишљењу, поједини чланови одбора настојали су добити подршку и наклоност српске војске па су прогласили директно сједињење са Србијом.

Лист Држава је крајем децембра 1918. упозорио да се о одбору Народног вијећа и приликама у Бањој Луци шире лажи од стране људи из Народне владе у Сарајеву. У Бањој Луци је, према писању листа, владао потпуни ред и мир. „Не треба заборавити, да у Бањој Луци није влада бивше Монархије уговором предала власт у руке Народног вијећа, као што је то било у Сарајеву, него треба знати, да је у Бањој Луци већ задњег дана мјесеца настала војничка побуна и да се је неколико хиљада оружаних војака два дана вукло по улицама, те опет није ни за један час озбиљно нарушен ред и мир, није страдао ни један човјек ни животом ни иметком“, наводи лист.

Народно вијеће је од 6. новембра имало и своје гласило под називом "Народна воља". Године 1919. изабрано је Општинско вијеће по прописима аустроугарског изборног закона. У Градском вијећу први пут је дошло до сукоба поводом питања да ли ће се поједини акти писати ћирилицом или латиницом.