ХРВАТСКО УМЦИГЛОВАЊЕ СРБИЈЕ - 31

Хрватско изједање

У Бановини Хрватској, и годинама пре њезиног оснутка, није био на снази само слободан лов на Србе, већ су се и Хрвати бесомучно обрачунавали међусобно, употпуњујући слику свог, хрватског Грозомора.

„Гарда ХСС“ се тијеком ожујка 1937. године почела сукобљавати на загребачким улицама с усташком младежи која је упала и уништила просторије Кошутићевог Хрватског дневника.

Политичке супротности у ХСС манифестирале су се у разбијању мјесних организација у ширим размјерама. Тако је до „општег лома“ дошло међу присталицама ХСС у Сплиту, Госпићу, Пожеги, Броду, Ђакову и другим мјестима. У ХСС у Далмацији, посебно у Сплиту, сукоб је „веома тежак“. Генерални секретар странке Ј. Крњевић покушао је да у Сплиту ликвидира ове сукобе, али „месец дана после његовог повратка организација ХСС иста се од себе распала, тако да је сада у Сплиту много гора ситуација него пре његове посете“ . Расположиви извори не омогућавају нам да се одређеније прате поједине групације, али се и из фрагментаних података може видјети јако политичко подвајање у ХСС на селима и у градовима. [1]

У мјесним организацијама нестало је сваке дисциплине и хомоге-ности. Фракцијски сукоби и личне размирице превладали су у мјесним организацијама. У једном летку Лиге Сола присталицама ХСС у Осијеку каже се да су „након споразума од 26. VIII 1939. неки људи осјетили да би могли ову политичку ситуацију израбити у своју корист. Од тога дана почиње заваравање и сијање мржње и неслоге међу члановима: подвалама, лажима и подметањима“. У организацијама ХСС у срезу Вуковар „постоји неколико фракција и фракцијица, а по свему изгледа да најмање долазе до речи они прави радићевци и пријатељи сарадње и колаборације са СДС и са Србима уопће“ . Сељачке масе ХСС односиле су се са све већим неповјерењем према вођству и странци у цјелини. Незадовољство против Мачека — пише дописник Централног пресбироа из Сплита — „рапидно расте“ у Далмацији. Раније би у сваком хрватском селу „линчовали“ сваког ко би покушао „да увреди Мачека и најмањом увредом, сада и сами сељаци против њега говоре, и то најпогрднијим речима и онај ко га жешће напада он је пријатељ хрватског села“.

Нека очито политички мотивирана убојства догодила су се изван Загреба, као убојство Ивана Бркића, предсједника бивше омладинске унитаристичке организације „Младе Југославије“ [2] у Сиску 5. вељаче 1940. године. Иако нападачи нису откривени, сумња је пала на ХСЗ. Убојство познатог присташе ЈРЗ Фрање Железника (из Церника) од стране сушачке ХГЗ под водством Јуре Оршића у Сушаку такођер је узнемирила јавност. Мањи дипломатски инцидент догодио се у ноћи 23/24. рујна 1939. када су чланови ХГЗ у Загребу напали на улици бившег „полициског повереника“ Бакушу при чему је теже рањен његов пријатељ који га је пратио, а многи испаљени меци су завршили у згради њемачког конзулата у Загребу.

Амерички конзул у Загребу  John James Meily  тијеком травња 1940. јавља у Washington о низу политичких убојстава у Загребу које се уопће не спомињу у новинама. У свом исказу пред југославенским истражитељима 1948. године један од вођа Заштите, њен интендант Илија Решковић спомиње да је ХГЗ често ухићивала људе по Загребу тијеком 1939.-1941. због њиховог политичког рада. По Решковићу одређени појединци из Заштите су извршили и низ убојстава политичких противника, међу њима др. Ленца [3] у Виноградској улици и те „Бабића у Максимиру“. Решковић напомиње у свом исказу да су ти злочини Заштите компромитирали врх ХСС, па и саму ХСЗ, те је бан Шубашич низ пута интервенирао разним смјенама и апелима. Валови терора ХСЗ понекад су се појачавали и губили. Дописник ЦПБ за мјесец травањ 1940. пише: „Иако је прошлог мјесеца марта изгледало да је терор нестао ипак је овога мјесеца запажено да терор влада и даље у читавој Хрватској бановини“. Треба нагласити чињеницу да треба разликовати између онога што долази с врха као наредба и онога што се догађа на локалној разини, јер су локални моћници ХСЗ често пута били и пуно окрутнији и осветољубљивији јер су добили власт у своје руке.

У другој својој емигрантској књизи, На путу препорода, штампаној у Лондону 1959-е, Већеслав Вилдер указује да је Бановина Хрватска “централистичка (без Далматинаца у Влади) и нимало човечанска (с толиким усташким уличним убиствима, без истраге и казне)”.

Да ли су се лидери СДС запитали шта су то урадили заробљавајући свој народ у хрватској Бановини Зла? Шта им је донело антисрбијанство? Да ли су се покајали?

Нису, ни најмање. 

-----

[1] Тако је, на примјер, на годишњу конференцију ХСС у Сл. Пожеги био дозвољен приступ само за „позване“ чланове. На то су и непозвани, „стварно искључени“ чланови ХСС, заказали свој састанак. Предстојниство градиске полиције, на сугестију посланика Томашића и Танаја, дозволило је да се одржи састанак и искључених чланова, али послије састанка ,,позваних“ . Састанак се, међутим, није могао одржати, јер га је омела „опозиција“, „незадовољници“, којих је било 800—1.000, док је позваних био „премален број“ , па нису могли да изаберу мјесни одбор. Ради овога је мјесна организација била распуштена.

[2]  За организацију "Млада југославија" постоје тврдње хрватских хисторика да се ради о терористичкој организацији повезаној са полицијским апаратом. Те оптужбе се мање-више крећу у домену претпоставки што не значи да, бар делом, у тим претпоставкама нема истине. За нас је кључно да су у питању међухрватски обрачуни.

...Тајна убојства познатих локалних првака ХСС и других политичких противника режима за вријеме шестосијечањске диктатуре (споменути Šufflay, а вјероватно и политолог Иво Пилар) извршавала је унитаристичка организација „Млада Југославија“, својеврсни насљедник ОРЈУНЕ, изгледа по директним налозима из Београда. Осим на ХСС младојугославени су били продужена рука полиције за убојства низа проблематичних комуниста, а и познати комунистички писац Мирослав Крлежа био је своједобно, у то вријеме, на попису за ликвидацију. Осим тога „killeri“ „Младе Југославије“, попут Душана Пијетловића или Branka Zwwrgera, слани су и у иноземнство, посебно у Белгију (гдје се тада на раду налазило пуно хрватских исељеника) у шпијунске мисије, гдје су такођер по налозима из врха извршили низ убојстава хрватских исељеника повезаних с усташким покретом. Организације је била изравно повезана с полицијским структурама која ју је наоружавала и финанцирала.

- Марио Стипанчевић - МЛАДА ЈУГОСЛАВИЈА – ТЕРОРИСТИЧКА ИСПОСТАВА ЗАГРЕБАЧКЕ ПОЛИЦИЈЕ
https://hrcak.srce.hr/file/361803

[3]

„Не састоји се хрватство и српство у томе да погодујемо сваку лудост, јер се појавила на хрватској или на српској страни, да сваку екстремистичку паролу било хрватску било српску примамо с благохотношћу до немоћи.“

Убојство др. Здравка Ленца, очигледно од стране ХСЗ, иако су га самосталци отворено оптуживали да је Љотићев збораш и „четник и ту легитимацију је и даље сваком показивао“, су „Пригодом боравка Кнеза-Намјесника легализирана Сељачка и грађанска заштита. У њој хоће Мачек изградити инструмент против комуниста и франковаца, али та страначка полиција постат ће елеменат нереда и смутње демократског политичког живота. (…).“

- "Нова ријеч"