УСТАШЕ - ЗА ДОМ НЕСПРЕМНИ - 2

Полуинтелигенти и бене

Прву терористичку акцију извео је припадник правашке омладине Мијо Бабић, 22.марта 1929. године, када је убио загребачког новинара Тонија Шлегела [1], изузетног југословенског унитаристу и власника водеће новинске издавачке куће у Краљевини. Током истраге дошло је до хапшења низа правашких активиста, али је директни извршилац успео да умакне и придружи се Павелићу у емиграцији. Даље терористичке акције настављене су 1929. године да би се од 1930., а посебно од 1931. године, почеле проводити широм земље, чиме су хтјели изазвати страх код режима, али и упознати свјетску јавност с постојањем усташког покрета и његовим циљевима.

У сушачком листу „Наша Слога” бр. 152 од 5. VII. 1951. написао је бивши народни посланик и публициста Милан Банић велики уводник под насловом: „Убијмо га, јер је паметан!”, у којем спомиње загребачки процес против убојица Toni Schlegela, те се особито осврће на  говор бранитеља дра Влатка Мачка, тадашњег вође Хрватске сељачке странке. У овом свом говора рекао је др. Мачек по прилици ово: „Паметан је човјек био пок. Toni Schlegel, дапаче врло паметан! Али он није био слободан у свом писању – он није смио, ни могао да пише по свом слободном увјерењу (?).“ У даљем свом говору др. Мачек спомиње убиство и каже, да су хрватски омладинци хтјели да убију једног од хрватских министара, дра Мажуранића, др. Шврљугу или дра Сркуља, али да их је тада као „deus ex machina” наговорио неки Цар, да убију Schlegela, јер је паметан, „а паметни људи су опасни!” – Тако, да је др. Мачек по прилици говорио на процесу. Према извјештају талијанских новина!

„Да је међу Хрватима само 500 људи, какав је био пок. Тони Шлегел, а да је, уз то неко 200-300.000 мање таквих Хрвата, какав је нпр. др. И. Пернар или Рудолф Херцег – нека ми Бог и закон о штампи опрости гријехе! – и пријатељи и непријатељи би пред хрватством скидали капу!...
Разумије се, Срби су криви, што плаћеници плаћеника Густава Перчеца у име „слободне“ Хрватске, убацују бомбе у влакове и искушавају смртност својих револверских метака на живим људима! Срби су криви, што сами Хрвати од Хрватске стварају пакао! Срби су – по прозирној алузији дра Мачека – криви, што је неколико хрватских криминалних „хероја“ упуцало  једног од политичких најпаметнијих и најдалековиднијих Хрвата – пок. Тони Шлегела!...

У нормалним приликама, паметан човјек је ауторитет и за мање паметне и за ноторне бене. Али кад једна средина изгуби морално и интелектуално равновјесје, кад друштвени талог избије на површину, кад полуинтелигентни, па и бенетине, добију водећу улогу – тада, природно, велика памет и права интелигенција постају опасне. За кога и коме? Па коме другом, него полуинтелигентнима и бенетинама, „прво-борцима” за хрватску „самосталност”, који у абнормалним приликама дају тон друштву!...”

                                                         Сушак, 4. VII. 1931. Милан Банић [2,3]

Још два усташка атентата

Митологизирани "Велебитски устанак" беше оперета са певањем и пуцањем у односу на свирепа убиства која су се непрестано догађала.

Данас је пала осуда атента­торима на Њ. Вел. Краља

Ореб, Беговић и Подгорелец осуђени на смрт вјешањем

БЕОГРАД, 28. Данас у 11 сати прије подне претсједник Др­жавног суда за заштиту државе г. Др. Арнерић у присуству читавог сената и државног тужиоца прочи­ тао је пресуду у процесу против атентатора Петра Ореба, Беговића и Подгорелца за припремање атентата на Њ. Вел. Краља. На основу пресуде Државни суд осудио је Петра Ореба, Беговића и Подгорелца на смрт вјешањем. Петар Мијин Ореб, Јосип Бего­вић и Антон Подгорелец осудјени су: 

1) што су постали чланови теро­ристичке организације »Усташа« у иностранству, која иде за тим, да угрози јавни мир и поредак у др­жави и за одвојење једног дијела територије ове државне цјелине;  

2) што су по наређењу из иностранства имали намјеру да лише живота Њ. Вел. Краља 16 децем­бра прошле године у Загребу;    

3) што су са умишљајем извр­шили убијство над једним органом јавне безбједности, а другог те­ шко ранили 17 децембра 1933 го­дине у Загребу.

Претсједник Државног суда за заштиту државе г. Др. Арнери са члановима сената гг. Бубњом Драгутином, Паљићем Војиславом, Вукојевићем Светомиром, Др. Градником Алојзијем, Маргетићем Владиславом и Вичаром Др. Леопоидом, прогласио је пре­суду и у образложењу се наводи, како су осуђени били у служби стране државе, чија акција иде за разједињењем Југославије и да наруши мир и поредак унутар др­жаве.

Јадрански дневник, 28. марта 1834.

 

Огорчење Загребчана Против емиграната

МАНИФЕСТАЦИЈЕ Њ. ВЕЛ. КРАЉУ У ЗАГРЕБУ ПОВОДОМ ОСУСДЕ У ПРОЦЕСУ ОРЕБ

ЗАГРЕБ 29. 3. 1934. Поводом пресуде Државног суда за заштиту државе у Београду, којом су Ореб, Беговић и Подгорелац осуђени на смрт вјешањем, синоћ се је на Јелачићевом тргу сакупило велико мноштво народа, које је клицало Њ. Вел. Краљу и давало израза свом негодовању против разорне и гнусне акције емиграната из иностранства против наше државе...

- Јадрански дневник

Осуда убојицама др. Мирка Неудорфера

ФРАЊУ ЗРИНСКИ ОСУЂЕН НА СМРТ ВЕШАЊЕМ

Београд. 21. март. -  Данас је у државном суду за заштиту државе изречена осуда због злочина из тачке 1 и 2 Закона о заштити јавне безбедности, а за убијство Др. Мирка Неудорфера, бившег министра, због припремања атентата на јавне објекте и растурања илегалних брошура. По пресуди осуђен је Фрањо Зрински на смртну казну и на трајан губитак чесних права, Томо Келемен осуђен је на вјечиту робију и на трајан губитак часних права, Стјепан Писета на смртну казну и на трајан губитак часних права, Мијо Келемен на једну годину затвора и и на двије године губитка часних права, Марко Кробот на пет месеци строгог затвора и на дије године губитка часних права.

Смртна осуда има се извршити вјешањем. Оптуженима је урачунат истражни затвор и притвор.

Ослобођени су од оптужбе Јосип Потковић и Мијо Бродар. Осуђени Стјепан Писета налази се у бјекству те је осуђен in contumatiam.

Јадрански дневник, 21. м1рта 1934.

Усташки антифашизам

Новохрватски повијесничари дају врло креативна тумачења поли-тичког контекста усташког тероризма.

У рујну 1932. године организирали су се припадници организације Хрватске револуционарне организације усташа, усмјерени против српског фашизма. Вођа усташа био је хрватски народни заступник, правник др. Анте Павелић. Иако ће повијесна гибања Анту Павелића довести на чело НДХ, политички контекст збивања 1932. године треба јасно одвојити од онога што ће услиједити у 2. свјетском рату. 

Или, у ортодоксној про-усташкој интерпретацији:

Када се узме у обзир све што је познато о усташком покрету, па и оно што су о том покрету мислили хрватски и југославенски комунисти у доба прве Југославије, онда је посве јасно да и повјесничари с трунком осјећаја за елементарну логику морају, насупрот нелогичним режимским псеудо-повјесничарима, закључити да усташки покрет у своме настанку није био никакав фашистички покрет него протујугославенски и протувелико-србски, а прохрватски национални покрет с чијим су се основним идејама слагали комунисти и подржавали га.

Ако се унутар усташког покрета могло појавити да су неки појединци били фашисти, то нипошто не значи да је читав покрет настао као фашистички. Кад би било тако онда би се и онодобне хрватске комунисте могло сврстати у фашисте. Осим тога већина хрватског народа била је уз усташки покрет у смислу тежње за властитом државом, али није прихваћала фашизам.

Дакле, тероризам декларисаних ултранационалиста и шовиниста који и не крију "дубоку мржњу на Србе", под сизеренством италијанског фашистичког режима и немачких нациста, представљао је праведни акт хрватске "жудње за слободом". (sic!) Политика усташког терора, провођена под паролом »очувања чисте хрватске нације«, како су усташе ту своју мисију називали, требала је биолошким уништењем жидовског и српског становништва истријебити земљу од »нехрватских елемената«. И то је био сушти антифашизам у хрватској иначици? Одвећ је све то лицемерно и одвећ гнусно.

-----

[1] Josip Schlegel BIOGRAFIJA TONIJA SCHLEGELA
https://www.academia.edu/9833464/Josip_Schlegel_Biografija_Antuna_Tonija_Schlegela

[2]- Милан Банић - Агонија југославије
https://forum.krstarica.com/threads/milan-banic-agonija-jugoslavije.427139/

[3] Опоре речи Милана Бандића се лако и са пуним оправдањем су могле бити упућене комунистима, са малом разликом што су потоњи  “првоборци” хрватског национал-шовинизма у црвеној иначици. Ово се може са сигурношћу тврдити јер је Милан Банић, ако не први онда међу првима, раскринкао тајни споразум комуниста и усташа. Ставови Милана Банића су међутим  “зборашки”. Отуда, поред доста исправне критике према југословенском друштву између два рата, из његових размишљања избија невероватна лаковерност према Хитлеру, па чак и опчињеност немачком војском. Ова лаковерност чуди, с обзиром да су изворно “Збор” и Димитрије Љотић, у само предвечерје дугог светског рата имали јасно познање Хитлера. Ми у свему видимо белег хаоса једног страшног времена у коме је тешко било сачувати  савршену разборитост.

- Заблуде о Збору – ни фашизам, ни хитлеризам, него ЗБОР “Ново Видело”  http://www.novo-videlo.com/zablude-o-zboru-ni-fasizam-ni-hitlerizam-nego-zbor/