ХРВАТСКО УМЦИГЛОВАЊЕ СРБИЈЕ - 28

Кад је Мачек прекопчао лајбек

...Лајбек је закопчан на леђима.
- Ђорђе Ивковић

Мачекова диктатура

Како је ХСС на подручју Бановине Хрватске имао готово једногласну потпору,  у Бановини је заправо владао једностраначки сустав. Иако Мачек, потпредсједник југославенске владе, није имао никакав службени положај у Бановини Хрватској, називан је "вођом хрватског народа", "предсједником" те је његов рођендан јавно слављен као благдан, што је имало обиљежја култа личности. Примјерице, бан Шубашић је 1940. за Мачеков рођендан дијелио стипендије сиромашним ђацима и студентима. 1. свибња 1940. Бановина је национализирала Радио Загреб. Структуре ХСС-а на власти прогониле су све неистомишљенике, отворивши и неколико сабирних логора за политичке затворенике, од којих је најпознатији Крушчица покрај Витеза. Занимљиво је да је једном згодом, приликом комунистичких демонстрација, 1940. ухићен и Фрањо Туђман.

Раздобље које је започело великом надом да ће се коначно исправити “старе неправде” и створити боље друштво, брзо је донијело огромна разочарања. Поготово због тешке господарске ситуације, утјецај ХСС-а на селу почео је слабити науштрб КП и "франковаца". Наиме, поремећај господарства обиљежили су па чак и спријечили неке од покушаја увођења нужних господарских и друштвених промјена унутар нове “државе у држави”. То се понајбоље видјело на примјеру смјене чиновника и жандара оданих држави Југославији. Многи жандари који су били освједочени противници ХСС-а и хрватског покрета остали су на својим положајима, јер их је штитило локално, у главном српско становништво. Данашњим речником, бруталним мобингом, покушавало се промијенити националну структуру жандармерије у Хрватској, премјештањем Србијанаца и Црногораца те њиховом замјеном Хрватима који су служили у жандармерији у другим дијеловима Југославије.

Власт на челу с ХСС-ом покушавала је преко својих разгранатих и добро устројених организација наметнути државни сустав по својим замислима. На пример, оснивани су тзв. судови добрих људи, који су требали разрјешавати спорове у селима без судова и одвјетника, а што се претворило у самовлашће локалних вођа Сељачке заштите.  

Што се тиче редарства, према Уредби о службеним односима бановинских чиновника од 12. листопада 1939. године, Управа полиције у Загребу добила је назив Редарствено равнатељство. [1]

Стварањем Бановине Хрватске започело је и ново преустројство жандармерије, па је 12. листопада 1939. године утемељена жандар-меријска бригада Бановине Хрватске са сједиштем у Загребу. [2]

Осим етничког и политичког чишћења државног апарата, одмах се приступило и чишћењу “хрватског културног простора”. Једном од првих одлука бановинских власти "заједнички" хрватско-српски правопис је укинут те је враћен на снагу тзв. Боранићев правопис. Водећи хрватски језикословац Стјепан Ившић покреће часопис Хрватски језик, а младим знанственицима Петру Губерини и Круни Крстићу 1940. објављује Матица хрватска књигу Разлике између хрватскога и српскога књижевног језика. Књига је била изнимно добро примљена у хрватско јавности, но критички је прошла лоше. Пројект издавања Хрватске енциклопедије, покренут крајем 1930-их година од стране Мате Ујевића [3], стварањем Бановине Хрватске задобио је подршку власти, Цркве и знанствене заједнице.

 

ХСС - стециште корупције

Док су били у опозицији, ХСС-овци су нападали корупционаштво "београдске чаршије". Осуђивали су код својих политичких противника пљачку народне имовине и згртање капитала злоупотребом државне власти. Но када су они сами дошли на власт, многи од тих дојучерашниих огорчених поборника против корупционаштва, одмах су показали да су много гори. Било је познато, да су се при томе стали све јаче истицати понеки људи око самог Мачека. Карактеристично је за управљаче Бановине да су се распојасали они капиталистички елементи, који су дотле новчано помагали Мачеков покрет. На сваки протест радника и грађана такви су предузетници одговарали пријетњама влашћу и проглашавали незадовољнике за - протудржавне елементе, четнике и комунисте. А то је значило - стављање тих људи ван закона.

Финансијске малверзације су неразлучиво повезане са Хрватском сељачком странком. У једном за њих кризном моменту на суду су се кола сломила о леђа Јосипа Предавца. Пошто је утом несрећом згодом архива изгорела не знамо колико би челника ове странке још допало робије због различитих утаја и шпекулација.

Кронолошки, господарске институције Радићеве странке од краја Првог свјетског рата осниване су овако:

1. Сељачки дом као задруга (1921.);

2. Средишњи савез хрватских сељачких задруга познатији као Главна за

друга (1921.);

3. Осигуравајућа задруга “Провидност” (1921.);

4. Хрватскаска сељачка задружна банка познатија као Село-банка (1923.).

Пропадале су обрнутим редослиједом:

1. “Провидност” ј е објавила стечај 3. липња 1929. са 6,212.740 динара губитка.

2. Главна задруга 28. листопада 1929. са 3,024.054 .динара губитка,

3. Село-банка 28. листопада 1929. с губитком од 5,740.661 динара, а

4. Сељачког дом а са губитком од 3,385.587 динара.

Господарске институције Радићеве странке исказале су укупно 18,000.000 динара губитка. Задњи је пропао Сељачки дом. Он је био страначка, културна и господарска средишњица Радићеве странке, синтеза и симбол, средиште вође и предсједника. У њему је било уредништво листа Дом и Народни вал, дворана за конференције, просторије Сељачке слоге и етнографсика збирка као и музеј Стјепана Радића. Ту је била  “кичма странке, срце и мозак свега”.

Лидерима ХСС није међутим никада мањкало жара у борби против београдских корупционаша - експлоататора Хрватске, и заноса за стварање сопствене државе где ће баш они, којима је усудом изгорела финанцијска архива, довести ствари у ред.

Стрмоглави просперитет

Сељаци, присталице ХСС, аугуста 1940. године насилно су ушли на Мачеково лично имање у Купинцу и сјекли шуму.

Лисница је дакле била код Мачека и његових цилиндраша са лајбеком, али без архиве.

Бановина Хрватска нашла се одмах нашла великим финанцијским тешкоћама. Особеност хрватске економије је екстремно велико учешће страног и жидовског капитала, који су се водили искључиво сопственим интересима, и који су тешко и недовољно могли бити контролисани од државне власти, поготово тако слабе и корумпиране власт кава беше у Бановини Хрватској.

Њен финанцијски положај није био регулиран све до априла 1940. године, када је донесена уредба о финанцирању Бановине Хрватске. Али финанцијски проблеми тиме нису били ријешени. Економске тешкоће и политички проблеми пред којима се нашао режим онемогућавали су привредну стабилизацију. Приходи који су били предати на располагање Бановини Хрватској нису се редовно убирали, нарочито непосредни порез. Тако је, на примјер, требало да се у току 1940. убере 312 милиона, а убрано је само 215 милиона. Нарочито је подбацила земљарина, што није био случај у осталим дјеловима земље. Било је предвиђено да се за 6 мјесеци наплати и 36,5 милиона динара пореских заостатака, а остварено је свега 1,5 милиона.

У Бановини Хрватској „ствари иду доста тешко“ , пише јуна 1940. дописник Централног пресбироа. „Новаца мало, сељаци неће да плаћају порезе... Буџет Бановине лепо израђен, али нема пара“ и, како наводи дописник, банска власт је наредила подређеним органима да смију потрошити само половицу буџета. Велики дио буџета трошен је за издржавање повећаног чиновничког апарата. Финанцијска самосталност Бановине Хрватске донијела је повећавање пореских обавеза. Чланство ХСС је с разочарењем примило нову пореску политику банске власти. „Стари присташа и оснивач ХСС“ пише у Сељачком дому да је сељаштво стегнуло „кајиш око паса... а господа шире трбух... Господа ничу као гљиве иза кише. Није тако мислио оставити наш велики учитељ С. Радић“.

Господарство је трпјело велике оскудице, недостајало је и основних прехрамбених производа. Између коловоза 1939. до коловоза 1940. цијене говедине су порасле за 50%, а брашна, крумпира и граха за 100%. Банском наредбом су уведени и тзв. безмесни дани у тједну. Иван Шубашић је 1941. донио уредбу о изради круха од 65% кукурузног и 35% пшеничног брашна који је популарно зван 'шубашић'. Одредбама су ограничене и цијене прехрамбених производа те се морала пописати сва роба у складиштима. Многи шпекуланти и трговци су скривали робу како би је могли продавати касније по већим цијенама или како би умјетно створили још већу оскудицу.

Крајем 1940. скуп ХСС-а у Подгори прекинули су незадовољни сељаци, жалећи се на неостварена обећања о мањим порезима и смањењу бирокрације те на ситуацију на рубу глади.

Велики дио производње извозио се у Њемачку, којој је требало све више материјала и робе због рата. Број незапослених је растао, а Далмацију је погодио и подбачај туризма и бродарства због рата. Почетком 1941. године уводи се и рационализирана опскрба храном (потрошачке карте за крух, брашно, шећер).

Због недостатка аутогума обустављене неке аутобусне линије у Далмацији. 

Због финанцијских тешкоћа насталих услијед неплаћања пореза ни управни апарат није могао нормално функционирати. У опћинама среза Писаровина, како извјештава среско начелство, финанцијске прилике су „тешке без видљиве тенденције за побољшање“. Среско начелство пише да сељаци одбијају да плате опћинске намете, а опћински одбори се ,,сустежу од примјене радикалнијих мјера“. Грађанске власти су потпуно изгубиле ауторитет, извјештава Жандармеријска чета у Петрињи, „због чега се морају вршити врло честа предвођења по жандармерији. Наплата пореза је у заостатку и све се више тражи асистенција жандармерије, али је опет успјех доста слаб“. У срезу Клањец, „услијед тешког стања порезовника, који су у великој већини сељаци, уплата даћа је мизерабилна, те се опћине налазе у критичном положају“. Среско начелство у Лудбрегу пише да „највећу потешкоћу у пословању опћина ствара помањкање новца, јер скоро нитко више не плаћа опћинскога намета као ни осталих јавних дажбина, па опћине нису у стању уз најбољу вољу удовољити својим обавезама. Заостаци пак у намету износе големе своте“. Због привредног поремећаја велики дио становништва остао је без извора прихода. Банска власт је обећавала отварање јавних радова да би се обезбиједили приходи за незапослено становништво у градовима и пасивним крајевима. Финанцијска средства банске власти, међутим, нису била довољна ни да се осигурају минималне потребе. Због тога су неки радови морали да буду обустављени. Незапослено становништво у градовима и сеоско становништво ко је је морало тражити допунске приходе у јавним радовима доведено је тиме у још тежи положај. „Беспослица, штрајкови, обустављање рада на грађевинама и томе слично, главни су узроци томе тешкоме стању“ .

Због несташице неких артикала и високих цијена пољопривредних про извода питање прехране становништва у градовима и пасив-ним крајевима постављало се врло оштро. Тешкоће у погледу прехране још више су биле повећане економском политиком банске власти и слабим радом бановинских институција, које су имале задаћу да се брину о прехрани становништва. „По малим далматинским градовима којих има доста — пише дописник Централног пресбироа — ХСС и СДС не воде никакве бриге економском стању становништва, које је препуштено само себи и својој судбини“.

Послове у питању прехране становништва водила је Господарска слога, чије је функције касније преузео Погод. Услијед свог повлаштеног положаја Погод је постао центар разних малверзација и корупције.

Господарска слога је најављивала бесплатну подјелу хране и продају по нижим цијенама. Међутим, не само што се храна у пасивним крајевима није дијелила ни бесплатно ни по сниженим цијенама, већ је није било ни у најнужнијим количинама. Мање количине хране које су дијељене на кредит даване су оним сељацима за које се знало да могу платити дуг. Сиромашно становништво од ових олакшица није имало користи. Међу сељаштвом је рад Погода и Господарске слоге изазивао велико негодовање. „Сви протестују против оваквог рада, изјављујући да овако нису радили ни диктаторски режими“ . Између Господарске слоге и присталица ХСС „у последње време свакодневно долази до сукоба“ . Један фун-кционер слоге из Сења аугуста 1940. године пише водству ХСС: „Каково је огорчење не смим споменути име Слоге, нити се као котарски повјереник смим појавити међу народом“.

Услијед потешкоћа око прехране долазило је и до учесталих инцидената. У септембру 1940. године у Загребу изгладњеле масе нападају пекарска кола с крухом, због чега је полиција морала „пушкама и ножевима“ пратити превоз круха. И поред тога догодило се да је „маса напала и полицајце и кола, тако да сада ова служба изискује већи број добро наоружаних полицајаца”. На Трешњевки је дошло ,,и до снажног сукоба и навале на полицијски кварт, којом приликом су људи навалили заједно са женама на полицију, са камењем тако да је полиција морала употребити и ватрено оружје, па је том приликом неколико људи рањено“. Негодовање због тешкоћа око прехране захватило је и села, нарочито у пасивним крајевима.

Извјештаји подвлаче да се због незадовољства становништва у вези с прехраном и политиком банске власти шири љевичарско расположење. Скупоћа и несташица „веома тешко делују на све оне који живе оди наднице и плата, па је требало и у овоме тражити разлоге изгредима приликом левичарских демонстрација у Сплиту“. Дописник СРВ пише августа 1940. године да „левичарски вал све више захваћа масе ради све неповољнијих економских прилика...“. Незадовољство и врење у масама, по ријеоима дописника, „прокувавају се као у неком котлу не знајући шта ће да се деси“. Прехрана становништва забрињава бановинске власти, јер „радници наговештавају погроме и проваљивање дућана да би исхранили своје породице“. У широким масама влада „тврдо убеђење да код нас има доста живежа и намирница али да би влада једаред требала да престане са исхраном Немаца и Италијана и да не гура свој рођени народ у глад и криминал“. Због незадовољства маса „ово бољшевизирање се наставља, узима све већег маха не само у метрополи Хрватске, у Загребу, већ, како се чини, и у читавој Бановини“.

У оквиру репресивних мјера против непоћудних банска управа је на свом подручју већ 1939. основала неколико концентрационих логора.

Водство ХСС настојало је наиме да радништво на подручју Бановине Хрватске окупи и стави искључиво под своју контролу. Зато је "Хрватски раднички савез" од оснутка Бановине Хрватске постао службеном организацијом, која је уживала многе повластице, док је конкурентске удруге распустила.прогон и против напредних студената. Мачек је подузимао многе кораке како би цјелокупни студентски покрет ставили под своју контролу и диригирали њим. Но томе су се нарочито одупирали студенти комунисти, а с њима и други напреднији студенти. У намјери да скрши отпор студената банска власт је средином децембра 1939. забранила тадање студентске љевичарске публикације (као на пр. лист »Нови студент«). Иако је водство ХСС за вријеме своје опозиције оштро осуђивало полицијске насртаје против студената, дошавши на власт оно се није жацало да прогони студенте на једнако безобзирни начин. »Грађанска заштита« је у неколико наврата већ јесени 1939. продрла у зграду Свеучилишта те заједно са загребачком полицијом хапсила левичарске студенте и кажњавала их због изазивања нереда, иако је знала (и лако могла утврдити) да су изгреде на Свеучилишту (као на пр. 24. октобра 1939.) изазивали франковци и клерофашисти.

Шумски прекршаји у Бановини Хрватској попримили су шире размјере. Дописник Централног пресбироа пише „да сељаци упадају у шуме властеле или земљишних заједница и деле их. Сами маркирају и секу“ . Покрет се одразио и у „разним случајевима непосредне узурпације шума, пашњака и ораница од стране сељака“. За те акције сељака у сјеверним дијеловима Бановине Хрватске и сељаци у бившој Приморској бановини „веома добро чују и отказују послушност“. Занесен ранијим обећањима да ће се уклонити све неправде и бити спроведене основне поправке у социјалном и економском поретку, народ је, по ријечима команданта штаба Четврте армијске области, „почео сам да кроји правду”. У крижевачком срезу сељаци су „окупирали“ 165 јутара земљишта — својине крижевачке бискупије — „са једином мотивацијом, да је то земљиште њима потребно и да се услед тога са њега отерати не дају“. И поред одлуке суда да имање припада бискупији, ипак сељаци „одлучно изјављују да га напустити неће“.

Сељаци, присталице ХСС, аугуста 1940. године насилно су ушли на Мачеково лично имање у Купинцу и сјекли шуму. “Отац нације” је против сељака послао Заштиту, али је она отказала послушност, па је Мачек морао да пошаље жандарме да би спријечио „безвлашће и својих присталица из ХСС“ .

Чување шума било је повјерено Заштити. Ова околност је помогла многим функционерима Заштите да се богате на рачун шпекулације дрвима. Среско начелство у Петрињи се жали да је Заштита „направила више штете него користи“, јер је сама Заштита највише харачила шуме, „издавала разне дозволе и извознице за промет и трговину украденог дрвета“.

Извјештаји разних органа власти указују на то да је разочарење попримило шире размјере. Министарство унутрашњих послова у децембру 1939. пише банској власти да располаже подацима из којих се види да је „велики део“ становништва у брчанском срезу „врло незадовољан садашњим стањем у држави и да против њега роваре, тражећи излаз из ове ситуације у промени режима“. Ова дјелатност попримила је „велики замах и створила извјесну нездраву психозу, која прети да се у неким нарочито посавским селима претвори у анархију“ . Среско начелство у Дервенти извјештава да „услијед тих тешких прилика, у тој скупоћи, несташици сад овог сад оног, у тој психози тешких ратних прилика, онако спонтано без икакве агитације, примијећено је да сељаштво попушта у дисциплини и да се радо заноси за неке друге идеје и системе...“ Среско начелство Бенковац пише у октобру 1939. године испостави банске власти у Сплиту: „Свакако треба нагласити још једну врло неугодну и запрепашћујућу чињеницу, да се код народних маса, коли српских толи хрватских, опажа једно анархистичко душевно стање, спремно и наклоно на било какове деструктивне акције.“

Опћински одбори и други органи власти нису нормално функционирали не само због финанцијских тешкоћа, већ и због политичких супротности у одборима и неслагања с политиком банске власти.

Како је "чишћен" чиновнички апарат

Банска власт је већ на почетку навијестила велике персоналне измјене, наводно ради редуцирања чиновничког апарата. Стварни циљ, међутим, био је да се из апарата власти очисте присталице других политичких група  поставе своје присташе. У овом послу прибићевци нису заостајали за мачековцима.

У опћинама са српским становништвом утјецај у опћинским одборима имала је претежно ЈРЗ. У тим срединама опћински одбори су распуштани, а именовани комесари из редова СДС. Испостава банске власти у Сплиту распустила је у марту 1940. опћинске управе у Врлики, Книну, Обровцу и Кистањама. Комесари су били из редова СДС и један из Земљорадничке странке. Сељаци у Оклају, срез Книн нису дозволили да се постави комесар. Водство СДС за Далмацију донијело је одлуку да се распусте опћински одбори у свим мјестима бивше Приморске бановине који се налазе у рукама ЈРЗ, а да се за комесаре поставе „енергични људи присташе СДС“. Водство СДС у Сплиту такођер је донијело одлуку да се на предстојећим опћинским изборима „онемогући свака српска изборна листа сем СДС“ , па је у том смислу почела и политичка акција на селима.

До сукоба је долазило и у опћинским одборима с мјешовитим националним саставом. Тако је, на примјер, градишка опћинска управа (15 Хрвата, 5 Срба и 1 Јеврејин) донијела одлуку да се земљиште које је раније било дато соколској жупи и на коме се налазио Соколски дом преда хрватским организацијама без икакове накнаде. „Ово је изазвало револт код Срба“ — пише дописник Централног пресбироа. Овај су примјер слиједиле и неке друге опћине, „због чега су Срби огорчени“. За овим примјером повеле су се и опћине гдје је било Хрвата који су „југословенски оријен-тисани“.

Једино се Сељачко-демократска коалиција одлучила на одржавање опћинских избора у Бановини Хрватској (19. V 1940). Вођство СДК је сматрало да ће преко ових избора прочистити апарат власти и осигурати потпуну контролу у опћинским одборима. Пошто је утјецај ХСС био много слабији у граду него на селу, расписани су само избори за опћинске одборе, а градска заступства су именована од стране банске власти. У неким срезовима гдје су прилике за ХСС биле неповољне избори су одгађани на неодређено вријеме.

На основу сачуваних и расположивих података није могуће реконструирати све резултате ових хаотичних избора, али се и на основу сачуваних дјеломичних података могу видјети њихове основне карактеристике. Према извјештају Среског начелства Нови Мароф, одзив бирача у срезу је врло лош због незаинтересираности, пошто је истакнута само званична листа ХСС. На подручју тога среза од уписана 9.503 бирача гласала су 2.492, или 26,22%.

Насупрот свега, страна штампа је писала хвалоспеве о преуређеној Југославији, па чак и онда када је и лаику било јасно да се само чека немачки војни покрет па да Хрвати заузму свој природни стратешки положај:

„Само консолидована Југославија може да буде поуздан партнер у међународној политици"

Загреб, 6 фебруара. — Сутрашњи „Хрватски дневник" доноси уводни чланак, у коме се осврће на двогодишњицу владе претседника г. Драгише Цветковића. „Хрватски дневник", између осталог, у том чланку вели: „Страна штампа показује много разумевања за значај ј споразума не само за ову државну заједницу, него и за цео овај сектор европског југоистока, који је поново ових дана у центру пажње. Страни листови правилно схватају да само консолидована Југославија може да буде поуздан партнер у међународној политици. И са српске стране просуђује се значај споразума са више објективности, не само код широких слојева српског народа, који су одмах правилно схватили далекосежност акта од 26 августа, него и од стране оних који су се високо образован, према споразуму односили критичније. Акт од 26 августа је фебруара 1939 године свршен чин. Данас је тај акт уставни механизам, на основу кога функционишу и Бановина Хрватска и државна машина у односу на Бановину Хрватску. Бановина Хрватска је доказала своју животну снагу и извојевала је признање противника у овим тешким временима, управо за то јер хрватски народ није искључен у решавању својих животних проблема. 

-Време, 7. 2. 1941.

-----

[1] У коловозу 1940. године постојао је укупно 3.201 запослених у разним службама унутарњих послова, од тога 1.592 редарствена стражара и агента. У Одјелу за унутарње послове у Загребу и Одсјеку за унутарње послове у Сплиту било је 269 службеника, а у подручним уредима, установама и предстојништвима градске полиције 2.932 службеника. Према Годишњаку Бановине Хрватске из 1940. године "у року од године дана по успостави Бановине Хрватске редарствена служба је преуређена и побољшана, а код пучанства се настојало учврстити увјерење да су управни, редарствени и оружнички органи носитељи законитости и правде те заштитници њихове особне и имовинске сигурности". 

[2] Жандармеријска бригада се састојала од Савског и Приморског жандармеријског пука. Био је то први корак према подређењу жандармерије аутономној бановинској власти, као што је већ прије учињено с редарством. Заповједник је био бригадни генерал Kvintilijan Tartaglia, часник за послове јавне сигурности потпуковник Анте Чудић, а ађутант бригаде, капетан I. класе Даворин Маврић. Заповједник Савскога жандармеријског пука био је пуковник Јосип Бојић, његов помоћник потпуковник Крешимир Павелић, а заповједник Загребачке жандармеријске чете био је мајор Ладислав Недвед.
(Крунослав, МИКУЛАН, Повијест полиције у Хрватској (књига 1: од зачетака до 1941.), Тонимир: Вараждинске Топлице, 2003., 305.)

[3] Мате ујевић и Хрватска енциклопедија
http://www.croatianhistory.net/etf/ujevic.html