ПОРТРЕТИ ЗАЧЕТНИКА АНТИСРБИЈАНСТВА - 18

Коста Мајкић

Село моје завичају мио,
гледам стазе где сам с драгом био,
гледам стазе, гледам винограде,
где осташе успомене драге.

(Отпевао Драгомир Мајкић родом из Мајкића Јапре;
Компоновао Обрен Пјевовић)

Није редак случај да су се истакнуте личности из редова предратне српске политичке елите Босанске Крајине прикључили комуни-стичком покрету у току Другог свјетског рата, а најконтрадикторнија појава у том смислу свакако је Коста Мајкић, стари радикалски борац из Крајине, који је на крају постао вијећник ЗАВНОБиХ-а.

Коста Мајкић [1] (Босанска Крупа, 1873 — Бања Лука, 1952) српски је и босанско-херцеговачки политичар, фолклориста, књижевни критичар и културни историчар.

Рано је остао без родитеља, па је прешао у Сански Мост и ту завршио основну школу. Школовање је наставио у Сарајеву, па на богословији у Београду. Студирао је у различитим центрима, у Грацу, Лајпцигу, Берлину, Копенхагену и Прагу. У Прагу му је професор био Т. Масарик, чије је идеје о реалној политици усвојио. За своје време имао је завидно образовање и широка интересовања, знао је чешки, руски и немачки. Писао о низу тема, углавном из чешке књижевне, културне и националне историје, из које области је и његово најпознатије дело, студија Борба чешког народа за опстанак у последњих сто година 1903. године. По завршетку студија, 1903. новинар је у Загребу, а од 1904—1905. године борави у Сарајеву, где 1905. покреће лист Наш живот.

Прошлога месеца почео је излазити у Сарајеву српски лист „Наш живот". Уредник је Коста Мајкић (Сарајево, 'Кемалуша бр. 74.), а у програму је да лист ради на васпитању и образовању Срба у Босни и Херцеговини, да шири здраве и савремене појмове о организацији српскога друштва, и да утиче на привредно и материјално јачање и унапређење српског народа. Листу је девиза: ,.Морамо познати зло што нас је сколило и које нас води погибли, јер ћемо се само тако ослободити од зла и сачувати од пропасти." — „Наш живот" излази двапут месечно у свесцима од 1 табака, а цена је сваком свеску 24 нотуре. Распродавцима 30°/ о .

-Нова искра, 1. 5. 1905.

У јесен 1905. године прешао је у Бањалуку где 1906. године поново покреће "Наш живот". У уводнику листа стајао је сљедећи текст, који упућује на намеру да се превазиђе укорењени локализам:

"Бања Лука први пут ево добива своје јавно гласило и то, хвала Богу, гласило које ће се ставити у службу народних интереса. "Наш живот" отворити ће своје ступце свакоме народном пријатељу који је вољан своје душевне силе посветити напретку свога народа. Лист се ни по коју цијену и ни на који начин неће ограничити само на уске границе Крајине, него ће пажљиво пратити све што се догађа у цијелој Босни и Херцеговини, и дизаће свој глас противу сваког насртаја на интересе и светиње народа у овој земљи".

У Бањалуци сарађивао са Петром Кочићем у покретању и уређивању "Развитка" 1910. године. Као агилан публициста и члан Кочићеве групе, у току Првог светског рата био интерниран као талац у Ивањску, потом у Дрвар. 

Био је међу политичарима из Босне и Херцеговине када је у Загребу, 5. октобра   1918., формиран Одбор Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба (уз њега били су и Данило Димовић, Ђуро Џамоња, Јозо Сунарић и Војислав Шола).

Након рата поново се агилно укључио у политички и културни живот. Био је први радикал Босанске Крајине. "Застава" (орган Радикалне странке)  бележи да се сазива оснивачка скупштина Радикалне странке у Бањој Луци за 18. април 1919., а међу сазивачима је истакнут и Коста Мајкић.

Након пропасти Народне политичке организације априла 1919.  Гласник Одбора за организацију Народне радикалне странке позвао је „сву браћу Србе, Хрвате и Словенце, без обзира на вјеру, на заједнички рад“ и да се ставе под вођство првака Радикалне странке. Народна политичка организација за бањолучки и бихаћки округ ликвидирана је, између осталог, због отвореног пристајања народа Босанске Крајине уз Народну радикалну странку што се видјело и по масовном присуству делегата на радикалаској скупштини у Бањој Луци 27. априла 1919. Скупштини је присуствовало више хиљада грађана, међу осталима и представници странке из Србије. Одмах по бањолучком збору почело се са формирањем мјесних и среских партијских организација по Крајини. До краја маја бањолучка организација бројала је око 200 чланова. Покретачка снага странке у Бањој Луци и околини био је Коста Мајкић. 

На изборима за Уставотворну скупштину из 1920. радикали су у Бањој Луци однијели убједљиву побједу над демократима. Заправо, као најозбиљнији политички противник радикалима појавио се Савез земљорадника који је уживао велику популарност на селу због ставова према аграрном питању.

Тако је већ послије избора 1920. године на површину избила сва штетност поцијепаности српског гласачког тијела, посебно у Босни и Херцеговини. Већ тада је Коста Мајкић, у неколико написа у Српској ријечи под насловом „Српство у опасности“, упозоравао да српска политичка поцијепаност носи у себи велику опасност по српске националне интересе, оптужујући за то Демократску странку и Савез земљорадника. Колико год он био у праву, његов (тадашњи) негативан став према преостале двије партије које су окупљале српско гласачко тијело у Босни и Херцеговини и оптужбе за национално цијепање, само су произвеле негативан став код истих и тумачење да су ови написи усмјерени у циљу да Радикалну странку наметну као јединог тумача српских националних интереса. Због тога и његови позиви да Срби створе „колективну душу“ и престану са међусобним политичким обрачунима, нису произвели ефекат какав су требали, већ само ускостраначко гледање и страх да Радикална странка хоће, инсистирањем на српском јединству, да им преотме бираче.

У случају Косте Мајкића јасно је видљиво, превише често у Пречана, преобраћање часног патриоте и народног прегаоца у моралну крпу и националног петоколонаша, од борца за слободу у комунистичког галиота. Може се јасно препознати како крајишки јал  у њему гуши чистокрвно српство. Ту постепену његову ерозију можемо пратити и из извештаја у штампи:

Г. МАЈКИЋ ХОЋЕ ДА ДАВИ Г. КОКАНОВИЋА
У Босни и Херцеговини створене су привилегије муслиманским агама и беговима.
Велика ларма и граја настају.
— То није истина! тврди г. Салих Баљић.
— Љуба Давидовић у лице је пљунуо српскоме народу у Босни и Херцеговини спроводећи ове неваљалце! развикао се и сав дрхти од големе неке срџбе г. Мајкић. Никада Вам то Срби неће опростити, што сте довели зликовце на владу!
Г. Давидовић се осмеухује и одмахује главом, док је г. Пашић прекрстио руке на прса и нешто се дубоко замислио.
— Убијали сте људе у канцеларији!.. вришти огорчен и лупа о клупу г. Чеда Кокановић, земљорадник!
— Ја ћу теби судити! прети му се са стиснутом песницом г. Мајкић. Ја ћу те задавити ко пашче!
И збиља ратоборни г. Мајкић полети да задави г. Кокановића, који седи на клупи и не нада се овом насртају, али се створи г. Вукосављевић и неколико демократа и радикала и изведоше г. Мајкића на место.
Председник га кажњава писменом опоменом.

- Време, 8. 8. 1924.; Извештај са скупштинског заседања

Дакако, бурни скупштински живот није могао проћи ни без окршаја виолентног Србина Косте Мајкића и Стјепана Радића.

Г. КОСТА МАЈКИЋ 0 СВОМЕ ИНЦИДЕНТУ СА Г. С. РАДИЋЕМ 

Од радикалног посланика г. Косте Мајкића до6или смо ово писмо:

Кад сам у петак у вече у председништву владе рекао Радићу оно, што он по мишљењу не само мом већ и осталог честитог света заслужује, јер је његова игра са здравом људском памети прешла  сваку меру... Како је Радић навикао да се све његове будалаштине одобравају и да сви његови лудачки испади не називају правим именом, њему није било, и ако је груба образа, баш пријатно што је чуо истину о себи, па је пожурио да обмане јавност ...Дакле Радић је опет по свом старом обичају избацио једну лаж, чему се ја не чудим, јер он без демантија и лагања не може живети као ни риба без воде.

Уверава Уредништво о свом одличном поштовању КОСТА МАЈКИЋ, народни посланик октобра 1826. год.Београд...

- Време, 17. 10. 1926.

Овај, у та доба посвећени српски патриота, се окреће најоштријем, може се рећи милитантном, народном организовању. Коста Мајкић се сматра оцем Српске националне омладине [2] у Босни и Херцеговини.   Ту је и његов брат Никола (Нико) Мајкић, а истакнуту улогу у организацији одбора СРНАО у овим покрајинама имао је и др Владимир Андрић из Сарајева. Основни циљ Српске националне омладине био је борба против свих антидржавних и анационалних  елемената у друштву. У првој категорији, непријатељи СРНАО су били ХРСС и ЈМО, те поједине националне мањине, а у другој категорији били су сви југословенски  националисти, па и Срби југословенски оријентисани.

Међутим, већ с пролећа 1926. виде се колебање у ставовима босански посланика и скретање ка локал-патриотској себичности. Креће се са непрестаним захтевима и уценама, као да је Босна и Херцеговина ратовала на победничкој а не пораженој страни, и као да је помоћ само њима била потребна.

Јуче по подне одржали су дужу седницу радикални посланици из Босне код г. Б. Кујунџића, државног подсекретара за Министарство Шума. Они су одлучили да најенергичније траже уношење у буџет амандмана од 6 милиона динара за путеве и мостове Босне, од 10 милиона динара за ануитет обвезница ратне штете у пречанским крајевима и укидање трошарине на ракију. Г. К. Мајкић изјавио је да ће гласати против буџета, ако се не унесе кредит за оправку пута Бањалука—Градишка и изградња моста у Клашницама на Врбасу. Састављено је и једно писмо г. Н. Пашићу у коме се протестује што је г. С. Радић укинуо већ одобрене кредите за неке основне школе у Босни. Синоћ су сви босански посланици били код г. Пашића, изложили му све своје захтеве и предали то писмо. Г. Пашић им је обећао своју потпору. 

 -Време, 28.3. 1926.

Већ  1927. код нашег јунака долази до велеобрта. О овом национално-политичком унијаћењу читамо новински коментар...

Коста Мајић иде у—Југословене! Најзадртији Србин у Босни, бивши радикални посланик, изабран на листи пок. Николе Пашића у Бања Луци толико је изгубио компас у овој изборној гужви, да је написао сам демократима писмо, у коме каже, да ће радити за њих у овим изборима, иако је г. Трифковић у Бањалуци поставио своју листу! Човек мора да сажаљева неке људе, кад види, како су изгубили и памет и савест. Коста Мајкић иде у југословене! То је тешко веровати, али писмо је ту. Он ће да помаже оне, који су гласали против Пашића и вређали његово име и заслуге исто онако, као и Спахини муслимани и Пижонови »земљорадници".
То Коста заборавља данас!
Каква ли су то времена настала!..

- Застава, 28. 7. 1927.

Коста Мајкић се жестоко супротставља диктатури Краља Александра. Он и даље остаје привржен једној од фракција дезинтегрисане Радикалне странке коју је предводио Аца Стојановић, али све више улази у друштво које му због репутације часног националног борца никако није пристајало. У том опозиционерском друштву противном краљевом режиму истицали су се прота Душан Кецмановић из раније Самосталне демократске странке, Бранко Чубриловић, Милош Тупањанин и Чедомир Кокановић из ранијег Савеза земљорадника, Перо Мандић из раније Демократске странке, те Милан Јојкић из редова радикала и са њима наш Коста Мајкић .

X. КОНФЕРЕНЦИЈА ПРИСТАЛИЦА ГРУПЕ Г. АЦЕ СТАНОЈЕВИЋА У БАЊОЈ ЛУЦИ Бања Лука, 14 фебруар У кавани г. Љубе Стефановића одржана је синоћ конференција присталица групе г. Аце Станојевића. На конференцији су претресана разна политичка питања. Г. Коста Мајкић, бивши народни посланик одржао Је опшнрно предавање са темом: „Морал и грађанске дужности у политици". 

- Правда, 15. 2. 1935.

Већ смо поменули илегални састанак Чеда Кокановића, хрватског екстремисте Виктора Гутића, потоњег усташког злочинца и Косте Мајкића Да, да - онај исти Коста Мајкић који је по скупштинској сали вијао политичке противнике, па и мученог Чеда, да их дави због лошег српства, сада у полумраку скривених буџака кује уротничке планове са усташама.

Бановинска конференција присталица бивше Земљорадничке странке у Бањој Луци, Бања Лука, 3 Јуна.

— У недељу о. м. одржаће земљорадничко крило Удружене опозиције у Бањој Луци бановинску конференцију за коју оу већ завршене све припреме. Овдашње земљорадничко воћство нада се да ће поред делегата на овој конференцији узети учешћа и присталице из Среза бањалучког и околних зрезова. И ако со ради о чисто земљорадничкој конференцији на њој ћо узети учешћа и прваци осталих група Удружене опозиције: народни посланик са листе г. др. Мачека г. др. Прибићевић из Двора на Уни. г. др. Пријовић из Босанског Новог, г. Коста МаЈкић из Бање Луке и г. др. Филип Чондрић из Бања Луке /НАП: Екстремни присталице Стјепана Радића и Владка Мачека/. После ове конференције одржаће бивши народни посланик и посланички кандидат на листи г. др. Мачека за Срез Сански Мост, г. Чедомир Кокановић збор у Лушци Паланци. На овој конфероицији у БањоЈ Луци треба да говоре г. г. др. Милан Гавриловић, Милош Тупањин, Јован Здравковић и још неколико говорника.

- Време, 4.6. 1936.

СЕДНИЦА АКЦИОНОГ ОДБОРА УДРУЖЕНЕ ОПОЗИЦИЈЕ ЗА БОСАНСКУ КРАЈИНУ, Бања Лука, 26 јул

Синоћној седници акционог одбора Удружене опозиције за Босанску Крајину присуствовали оу претставници свих политичких група ванпарламентарне опозиције. Бивше земљораднике су претстављали г. г. Чеда Кокановић, др. Бранко Чубриловић и Душан Бранковић. У име бивше Хсс. присуствовали су г. др. Нико Љубичић, народни посланик, г. Месуд Куленовић, посланички кандидат, г. Стипо Радман, потпретседник среског одбора бивше Хсс. и г. Драго Ћосић, претседник среске организације бивше Хсс. У име пријатеља г, Аце Станојевића присуствовао је бивши народни посланик г. Коста Мајкић, док је бивше самосталне демократе претстављао прота г. Душан Кецмановић, бивши народни посланик. Главно питање о коме се на седници расправљало било је питање одласка г. др. Мачека у Београд. На седници оу вођени разговори у вези са одласком г. др. Мачека у Београд. 

- Правда, 27. 7. 1938.

У ВРБАСКОЈ БАНОВИНИ Бања Лука, 18 октобар

Предизборна кампања у читавој Врбаској бановини узима све одређенији облик. Прваци босанског дела У. 0. већ су одредили велики број посланичких кандидата. Бивши Савез земљорадника послао је сво је претставнике по срезовима да испитају расположење бирача и да према томе одређују кандидате. За сада се зна да ће кандидат У. о. за Сански Мост бити првак земљо-радника г. Чеда Кокановић, за Босанску Дубицу г. др. Бранко Чубриловић, а за Мркоњић Град г. Душан Бранковић, претседник општине Крупа на Врбасу. Није искључе но да г. др. Чубриловић постави кандидатску листу и за срез Бању Луку. Првак групе пријатеља г. Станојевића, г. Коста Мајкић, такође поставља своју кандидацију. Како изгледа, он ће се кандидовати у самој Бањој Луци. Претставници бивше ХСС још нису дали никаква саопштења. Зна се за сада сигурно само то да ће се кандидовати г. др. Нико Љубичић, бивши посланик и г. Месуд Куленовић. Као кандидат Самостално-демократске странке за сада се по миње само прота г. Душан Кецмановић.

- Правда, 19. 10. 1938.

Коста Мајкић се у деценији пред рат заправо не раздваја од друштва "земљорадника". Он је са њима као "нокат и месо". Интензивно сарађује у листу Бранка Чубриловића "Развитак" [3], где је и уредник; у октобру 1932. штампа бележи да је допутовао из Бања Луке у Добој "заједно са својим пријатељем Чедом Кокановићем" како би присуствовао судском рочишту на коме је Чеду Кокановићу суђено због фалсификовања крштенице (јер је био 1923. премлад за народног посланика) и због једне опште пијане кафанске туче; Заједно са протом Душаном Кецмановићем учествује 1936. на трибини академске омладине "за мир" у Бањој Луци, на којој се такође читан реферат Бранка Чубриловића; 1938. још је политички активан у оквиру "Удружене опозиције"; Подупире рад на "крајишкој самобитности"...

Предавање г. др. Мољевића о Врбаској бановини Бања Лука, 10 фебруар Синоћ је у пространој дворани дома Краља Петра Великог Ослободиоца одржао предавање г. др. Стеван Мољевић о Врбаској бановини, њеним културним, политичким и економским стремљењима. Предавању су присуствовали највиђенији грађани Бање Луке, међу којима г. Коста Мајкић, прота г. Душан Кецмановић и други. У свом предавању г. др. Мољевић је нарочито подвукао да Врбаска бановина није пасивна већ да се њена природна богатства искоришћују од стране других крајева. На крају г. др. Мољевић се залагао да бановина и даље остане као административна целина, јер за то има све услове. 

-Правда, 11.2. 1939.)

Управо тада на крајишком политичком небу појављује се "Српско јединство", [4] "политички и културно-социјални лист", као нова звезда водиља. Власник и уредник листа био је бивши предсједник Окружног одбора а тадашњи предсједник Привременог мјесног одбора Народне радикалне странке за Бањалуку Коста Мајкић, па је лист био једна врста радикалског органа за Врбаску бановину. Почео је да излази 15. новембра 1939.

У подтексту  идеологије овог гласила се види да се под згодним плаштом радикала и Српског културног клуба ("Срби на окуп!") вешто подмећу локане аутономистичке идеје и безнадежна заљубљеност у југословенство, помешаних са демагошким сабирањем већ предубоко изровашеног српства и лицемерног заклињања круни.

На почетку првог броја објављен је Програм листа, у којем К. Мајкић поручује: 

 "Хајте Срби. Хајте некадашњи српски соколови. Постаните опет што сте донедавна били и са чим сте свет задивили: јунаци и соколови! Уједините се. Крајње је време и управо задњи је час да то учините. Не дозволите изродима и неваљалцима да и даље тргују с вама и да брукају и нашу прошлост и наше светло име. То треба да нам је програм. Чујте, утувите и упамтите то!"

Лист је из броја у број критиковао српску неслогу, разједињеност и позивао: "Срби на окуп", "радикали на окуп". Велику пажњу лист је посвећивао обнови Народне радикалне странке. Лист је позивао Србе "да се окупе, прикупе, саберу и збију у једну политичку партију, која ће постати прави представник свију Срба". Мајкић каже да би српски интереси "били најбоље заштићени кад бисмо се нашли сабрани у радикалској партији из које су се излегле и појавиле све садашње политичке партије и партијице, које налазе свога ослонца међу Србима". За Радикалну странку каже да је "постала из побуне народа противу насиља и тираније, она је за права и слободе народне поднела тешке жртве".

За облик уређења државе лист се, као и Народна радикална странка, залагао "за широке народне самоуправе, а то је средина између централизма и федерализма, односно, најближа нијанса њихова". Уређење државе требало је да почне "са једним благим федерализмом да би једнога дана прешло у централизам са широким народним самоуправама".

Лист је Србе, Хрвате и Словенце сматрао за "један народ, састављен из три племена". Држава је требало да буде сачињена из "три управне јединице: Српска, Хрватска и Словеначка. Мерило има да буде племенска осећајност и насељеност. Верски моменти не могу да играју главну улогу, јер у нашој држави има православних, католика, муслимана, протестаната, јевреја итд."

Лист је поздравио стварање Хрватске бановине, али и указао да то "само по себи повлачи оснивање Српске и Словеначке бановине". Словеначку бановину је требало створити од Дравске бановине, а Српску бановину од преосталих "шест бановина које су претежно српске". Спона овим "трима бановинама" требало је да буде "Југосло-венство, Монархија, и заједнички државни и животни интерес". Лист је противник стварања "четврте бановине, Југословенске или Босанске", што су захтијевали поједини муслимански политичари, јер то "неће ни Срби ни Хрвати православне и католичке вере, а неће то ни сви припадници муслиманске вере". За предратне границе Босне и Херцеговине лист каже да "нису наше историске границе", а "нису ни српске ни хрватске, оне су туђе, јер их је створила турска и аустриска управа" и "на које ми Срби нисмо никада пристали". Лист је осуђивао писање хрватске штампе на челу са "Хрватским дневником", која се "уби доказујући, изврћући историју, како је Босна хрватска".

И гле! - Као и у Дринској бановини, радикали су покушавали након формирања бановине Хрватске да се организују и у Врбаској бановини. На ширем састанку присталица ове странке, који је средином јануара 1940. сазвао Ђорђе Ђурица, изражена је жеља и нада да се четири фракције радикала споје у једну Народну радикалну странку. На том састанку прочитано је и писмо старог вође радикала из Крајине Косте Мајкића, у коме је он саопштио да се повлачи из политичке дјелатности док се странка организационо не стабилизује. 

Након тога нестаје са политичке сцене.  За време Другог светског рата затваран у Бањалуци. Коначно, 1943. или 1944. пребјегао на ослобођену територију, али је свакако био 1943. вијећник ЗАВНОБиХ. [5]

Шта се  заправо догодило и који су разлози, нема доступних информација. Прво, до сада неразрешено питање је како се оснивач СРНАО и "најзадртији босански Србин" у опште извукао испод усташког ножа кад су га већ имали у рукама? Било је неколико комуниста [6] Мајкића из Лушци Паланке и Мајкића Јапре, али није јасно како је то могло да му помогне код усташа који су ликвидирали и невине људе ако су имали блиске рођаке у партизанима. [7] У случају Мајкића из Мајкића Јапре пострадање њихово  је застрашујуће. Што у партизанима, што као цивилне жртве усташа страдало је 150 Мајкића. Како покретач СРНАО и најуваженија личност у својој средини није успео да мобилише народ, па чак ни своје рођаке, на патриотску страну, већ су сви пошли за комунистима коју су се борили за власт ако треба до последњег Србина.  Затим наш великосрбин, просветљен комунизмом у седамдесетдругој својој години, изниче на балкону након другог заседања АВНОЈ у Јајцу?! Изгледа да је због "организационе сређености" учествовао у колико циркусантском призору ипак превасходно бандитском уништавању свега за шта се бар две трећине свог живота борио. Коначно, дијалектички последично, у авнојевској Југославији, за коју се борио скупа са својим пријатељима Земљорадницима, његов родни крај доживљава дефинитивни погром. [8]

Заиста бисмо волели да знамо о чему је, борац против Александровог самовлашћа од ономад, размишљао док је дигнутом руком изгласавао уздизање новог "маршала Југославије", апсолутног самодршца и тиранина, педофила, шлосера и НКВД-овца, настављача борбе Стјепана Радића (онога што се "игра здравом љуском памећу преко сваке мере" и "прави лудачке испаде")...? Да ли је у срцу јецао "Срби на окуп"?; или се сећао свог вјерују с почетка политичке борбе: "Морамо познати зло што нас је сколило и које нас води погибли, јер ћемо се само тако ослободити од зла и сачувати од пропасти."?!

Преобразбу идеолошку и у националном осећају доживети у седамдесет другој години неразумљиво је. Отуда, питати се: шта остаде од његовог "морала у политици", ако га је икада било?

Истина, апсолутни рекордер по годинама преобразбе је бивши страначки шеф Мајкићев, Аца Станојевић [9], који је пришао КПЈ у деведесет другој години живота. Не верујемо да су у овом случају у питању били какви лукративни разлози, не верујемо да је оснивач Народне радикалне странке из 1882. године, који је у току рата био у контакту са ЈВуО кроз "Заједницу демократских партија", тачно разумео о чему се у новом околностима до тада непознатим у цивилизованом свету ради. Нема података да су се деценијски партијски другови сретали после рата, сада као "црвени". Само знамо да две године касније његовој сахрани није присуствовао стари партијски друг Коста Мајкић, али јесте министар шумарства поп Влада Зечевић.

Тако, у новом друштву Коста Мајкић прославља Дан ослобођења Бања Луке.

Свечана прослава годишњице Бања Луке

...После министра Карабеговића говорили су Вељо Стојнић, Коста Мајкић, Јово Липовац и Наим Чејван. Затим је Момир Капор прочитао поздравне телеграме упућене маршалу Титу, претседнику Народне Републике Босне и Херцеговине и министру Унутрашњих послова савезне владе генералу лајтнанту Ранковићу.

На дан ослобођења у 10 часова, пре подне одржана је свечана седница Градске скупштине на којој је између осталих говорника и министар просвете народне владе Босне и Херцеговине Цвијетин Мијатовић поздравио присутне и честитао им празник У име народне владе Босне и Херцеговине.

После тога, извршена је смотра трупа. По завршеном дефилеу приређено је народно весеље, Увече у свима реонима, приређене су свечане академије са културним програмом, (Танјуг)

- Борба, 30. 4. 1946.

Умро је 1952. године у Бањој Луци.

-----

[1] Коста Мајкић, биографски подаци.
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/

[2] СРПСКА НАЦИОНАЛНА ОМЛАДИНА (СРНАО), организација за развијање и чување нац. срп. свести, чување части, поштовање краља и династије и да се наша држава назове Велика Србија. Имала је 270 организација и 300.000 чланова у целој земљи, а почела се стварати након 1923. Постојала је тенденција да се месни одбори стварају и од муслиманских чланова, обично под називом "Осман Ђикић". Њихов задатак је био да код муслиманских чланова развијају српску националну свест. Рад о. обустављен 6./1. 1929.

[3] Лист се штампа комбиновано на ћирилици и латиници, што је сигуран знак његове југословенске а не српске оријентације.

[4] Бојан Стојнић ЗАПИСИ ИЗ АРХИВА - Штампа у Босанској Крајини (1906-1941): Српско јединство критичар неслогеhttps://www.glassrpske.com/cir/plus/istorija/ZAPISI-IZ-ARHIVA-Stampa-u-Bosanskoj-Krajini-1906-1941-Srpsko-jedinstvo-kriticar-nesloge/218108

[5] Постоји фотографија Косте Мајкића из Јајца 29.11. 1943., у време Другог заседања АВНОЈ. Нема потврде да је он у питању, нити његовог имена има у списку "верификованих" делегата, но из контекста се може уважити да је у питању наш Коста Мајкић.

Предмет 1030 - Коста Мајкић на балкону на митингу у Јајцу послије 2. засједања АВНОЈ-а
http://www.arhipedija.com/index.php/2-22

[6] У доратном периоду помиње се само један Мајкић као члан КПЈ, и то није сигурно: Гојко Мајкић је највјероватније био члан  КПЈ прије 1933. године; у затвору је био такође прије 1933. године, а након из ласка је протјеран у родно мјесто — Лушци Паланку. Због неке грешке још тада је искључен из КПЈ, и то је највероватније разлог да се савременици не сјећају да је  постојала нека сарадња Симе Миљуша и Гојка Мајкића, иако су тих година обојица живјели у Лишци Паланци.

[7] Нпр., Милан Јојкић, неупоредиво бенигнија политичка појава,  није био  те среће и завршио је трагично у Јасеновцу, као и многи други виђени Срби. 

Милан Јојкић је имао богату политичку и националну каријеру у Босни и Херцеговини где је стигао као млад лекар службом из Војводине. Као и многи други пречански Срби (како се у жаргону зову Срби из Војводине у Босни а и у Србији) он је имао значајну улогу од почетка века па све до трагичног времена НДХ када је одведен из Сарајева у логор Јасеновац где је уморен 1943. У богатој каријери је био први старешина друштва Душан Силни у Сарајеву, члан Српске народне странке Данила Димовића, посланик у Босанском сабору (типична странка "владиноваца"), члан средишњег одбора Народног вијећа, посланик Привременог народног представништва и на бројним другим местима у политичком животу Краљевине између два рата. Затим је постао радикал, али се пред рат удаљио од политике. Припадао је српској сарајевској елити пуних четрдесет година све до трагичног краја у НДХ. Рођен у Турији код Новог Сада 1872, да је у Сарајеву дошао 1899. године, У Сарајеву се оженио Наталијом Бесаровић (1880-1957) из једне од водећих српских породица у граду. Имали су синове Младена (1901-1992) и Југ Душана (1906-1950) и кћерку Милицу удату Лукач. (1903-1944) ликвидирану од стране нациста.

Г. ДР. МИЛАН ЈОЈКИЋ ИСКЉУЧЕН ИЗ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ Сарајево. 8 фебруара. — На предлог месног одбора, Главни одбор Радикалне странке на пленарном састанку од 21 јануара, утврдио је да је г. др. Милан Јојкић престао сарађивати и одржавати односе са Главним одбором већ више месеци и да је напустио линију Главног одбора и Народне радикалне странке, па је донео једногласно одлуку да он престаје бити члан странке.)

- Време, 9. 2. 1941.

[8]  Списак жртава у Другом светском рату, Мајкића Јапре
https://www.makroekonomija.org/nezavisna-drzava-hrvatska/majkic-japre-sanski-most/
Напомена: Укупно, забележене су 422 жртве у II светском рату.
Све је то опроштено у име братства-јединства.
Ова места данас припадају Федерацији БиХ. По попису из 2013. у њима живи укупно 30 становника, а Србима се суди због ратних злочина.
Пример: опт. Милорад Јовановић
http://www.hlc-rdc.org/wp-content/uploads/2022/04/3._Sanski_Most_-_Lusci_Palanka_-_Izvestaj_sa_sudjenja_05.04.2022.pdf

[9] Аца Станојевић, биографски подаци
http://srpskaenciklopedija.org/doku.php?id=аца_станојевић#fnt__41