ПОРТРЕТИ ЗАЧЕТНИКА АНТИСРБИЈАНСТВА - 16

Милош Тупањанин

Милош Тупањанин [1] (1893–1972), политичар, правник и индустријалац. Гимназију је завршио у Брну, а права у Греноблу, где је и докторирао. Учествовао је у балканским ратовима као добровољац у црногорској војсци. Почетком Првог светског рата био је интрниран у Арад, из кога је побегао и прикључио се српској војсци. Један је од оснивача Савеза земљорадника и члан Главног одбора. За народног посланика биран је 1927. и 1938. године. Због "отпора режиму" 1932. је ухапшен, али му није суђено. Напустио је земљу и отишао у емиграцију непосредно уочи напада Немачке на Краљевину Југославију, априла 1941. године.

Политика Милоша Тупањанина се своди на роварење за хрватске интересе и бесомучно антидржавно делање под видом борбе за српско-хрватска "сељачка права". Био је енглески шпијун.

У почетку Земљорадници и, као један од лидера, Милош Тупањанин, наступају као башибозлук Стјепана Радића у име југословенства, те се обрушавају на шпијунажу које се грозе:

НАРОДНА СКУПШТИНА
Око искључења г. С. Радића Земљорадници осуђују поступак председника Скупштине

«ГЛАВЊАЧА СЕ УВЛАЧИ ПОМАЛО И У СКУПШТИНУ!» 

...Г. Тупањанин наставља: 

— Главњача се увлачи по мало и у Народну Скупштину. Јутрос, кад смо изашли из нашег Клуба, нашли смо једног полицијског чиновника који ослушкује на вратима шта ми у клубу разговарамо. То није први пут, него ми смо безброј пута затекли тога агента на вратима како слуша шта се у Клубу говори и ради... 

Г Перић поново опомиње г. Тупањина, а земљорадници реагирају лупањем у клупе. Председник одузима реч г Тупања-нину и објављује ла се пре лази на дневни рад.

...После тога поново добија реч г. Тупањанин. Он у почетку овог говора тражи да се поништи јучерашња скупштинска одлука и каже: 

— Јер, ако Радић и његови другови оду из Скупштине, онда је јасно да смо се бацили за десет година у натраг и да ће борба бити још жешћа...

 - Време, 2. 3. 1928., Скупштински извештај

Априла мјесеца 1932. године, на састанку у Београду, вођство Савеза земљорадника, предвођено Ј. Ј. Пижоном, одржало је тајни састанак на коме је одлучено да се Милош Тупањанин „одметне од власти“ и пође у народ ради популарисања земљорадничких идеја. Свој наступ Тупањанин је започео у Западној Србији и то у Гучи, гдје се на трећи дан васкрса појавио на вашару, у друштву групе наоружаних сељака, и одржао ватрени говор против владе и њене политике. Жандармерија је покушала да га спријечи, али је део харангираних сељака онемогућио жандармерију, па је Тупањанин успио да заврши говор и нестане. Овакве наступе, Тупањанин је имао наредна два мјесеца по селима око Ужица, Чачка, Ваљева, Аранђеловца и Гроцке, гдје се увијек изненада појављивао, праћен наоружаним сељацима, присталицама савеза земљорадника, држао ватрене говоре и опет нестајао.

Изгред на панађуру у Гучи

Милош Тупањанин бивши народни посланик дошао је 3 о. м. на панађур у Гучи с неколико својих људи и окупивши још нешто људи, загрејаних пићем, почео да држи говор, грдећи прошлу владу и говорећи да народу не требају чиновници. Када су полицијски органи дошли да говорника због непријављеног збора позову на одговорност, овај је уграбио моменат и побегао аутомобилом. Овом приликом из групе лица која су била око Тупањанина, бачен је камен, којим је лако повређен један нижи полицијски орган. С изгредницима ће се поступити по закону.

 - Време, 6. 5. 1932.

Његов опозициони наступ прекинут је крвопролићем на вашару у Убу, 1. јула 1932. године, [2] када је бивши народни посланик Савеза земљорадника Војислав Лазић, покушао да одржи политички говор. Пошто је жандармерија покушала да га спријечи, дошло је до напада окупљених присталица Савеза земљорадника на жандарме, уз употребу ватреног оружја и том приликом један жандарм је рањен револверским хицем. Жандармерија је узвратила ватром и биланс тог трагичног догађаја био је три мртва и девет теже повријеђених сељака, а лакше чак око 40 сељака. С друге стране, каменицама су повријеђена четири жандарма и два полицијска чиновника, док је један жандарм теже рањен из ватреног оружја. Сутрадан је жандармерија успјела да пронађе и ухапси Војислава Лазића код Обреновца, а Милоша Тупањанина пронашла је по пријави сељака код села Степојевца и такође га ухапсила.

Да су прваци бившег Савеза земљорадника у Крајини дубоко били укључени у опозициони рад против режима свједочи и једно писмо Бранка Чубриловића Ј. Ј. Пижону од 13. априла 1932. године у коме га пита за новости из Београда, али и говори нешто о Милошу, који треба да донесе неке вијести из Загреба. Извјесно да је прије његовог агитаторског наступа у Западној Србији, Тупањанин боравио у Загребу. То значи да су вође бившег Савеза земљорадника, поред полуилегалног рада у народу, у то вријеме одржавали везе и са хрватском опозицијом и тражили путеве и модалитете заједничког опозиционог наступа, те да је и ова акција Савеза земљорадника могуће била координисана са Загребом.

Интересантно, Драгољуб Јовановић са симпатијама говори о Милошу Тупањанину „грлатом, али у суштини, пословном Херцеговцу“, кога је неоправдано био глас „силеџије и хајдука“, што је заправо дуговао више својој „напраситости и галами“, него што је то у ствари заиста и био. „Делија више језиком него гестом, трговац више него борац, дух послован више него политички, у души бољи него што се гради и представља, брз да направи лом, још бржи да се покаје и љубазно насмеши– Милош, по моме суду, није способан за прави злочин".

Да ли је био или није био "способан за прави  злочин" и да ли је био силеџија, може се полемисати [3], али не може се спорити да је друге вешто наводио на преступ и издају, па и злочин против сопственог народа. Друга тема је пословна способност "грлатог Херцеговца". О тим његовим вештинама се говорило и у Сенату југословенском. [4]

Тупањанинов политички итинерер имао је Загреб као чвориште везе. Наводимо једну типичну секвенцу његовог мутног путовања кроз политику, из које можемо видети како се већ тада Мачек постављао као деспот, презрив према српским политичким меропсима :

Г. ДР. МАЧЕК О АКЦИЈИ Г. ДР. ЧУБРИЛОВИЋА

Загреб, 5 април. Јутрос су допутовали у Загреб земљораднички прваци г. г. др. Бранко Чубриловић и Милош Тупањанин. У овдашњим политичким круговима њихов долазак, природно, изазвао је велико интересовање с обзиром на познату околност да је г. др. Чубриловић означен као погодна личност за посредовање између вођства С. д. коалиције и београдског дела Удружене опозиције и да је у томе правцу пре кратког времена већ чинио извесне кораке. Око 10 часова пре подне г. г. др. Чубриловић и Тупањанин посетили су претседника бивше С. д. к. г. др. Мачека у његовој канцеларији на Прилазу. У разговору са г. др. Мачеком они су се задржали пуна два и по часа. Одмах по завршетку разговора новинари су се обратили за обавештења г. др. Мачеку, истичући интересовање јавности за акцију г. др. Чубриловића. Г. др. Мачек је у први мах одбио да да изјаву, али касније је пристао да да изјаву само претставнику „Хрватског дневника", који се сматра за орган г. др. Мачека. Ова изјава г. др. Мачека врло је значајна нарочито после извесних коментара у којима се покушавало омаловажити акцију г. др. Чубриловића. Г. др. Мачек је ракао:

— Како сте видели, господа су била код мене. Ми смо дуго и лепо разговарали и расправљали. Ако је и остала опозиција мишљења као и г. др. Чубриловић и Милош Тупањанин, онда је ствар на добром упуту.

- Правда, 6. 4. 1937. 

Збор присталица земљорадничке странке
Босне н Херцеговине у Невесињу

...Добија реч г. др. Милош Тупањанин, бивши земљораднички народни посланик. Он у дугом излагању објашњава данашњу унутрашњу ситуацију у земљи и међународни положај наше државе. Г. Тупањанин нарочито подвлачи очајне прилике сељака Срба и Хрвата » потпуно идентичност њихових интереса и осећања, као и истоветност социјално економских потреба, подвлачећи потребу сложне и заједничке борбе за остварење једне сељачке државе. (sic!)

... Г. Милош Тупањанин одржао jе затим говор у чијем је почетку истакао националну историју овога краја, који је дао народног великана Богдана Жерајића. Говорећи о хрватском питању, он је рекао да се то питање мора решити. Ову државу, рекао је, носе Хрвати у својој души,  исто онако као што је носе и Срби. (sic!)

— Ви можете до краја бити уверени да у погледу државног уређења нећемо ни за длаку попустити и допустити оно што би могло да штети интересе државне целине. Посебно имају интереса српски и хрватски сељаци да прегну на сложан посао, да сложним снагама пораде на јачању државе и сређивању прилика, јер од међусобне борбе они су имали више штете него користи Кад се једном реши хрватско питање, моћи ће се остварити идеал земљорадничке странке: стварање праве народне слободарске државе.

- Правда, 23. 6. 1937.

У предвечерје пред стварања Бановине Хрватске, сабрали су се њени творци у својој дефакто престоници, Загребу.

...Г. Цветковић одвезао се у резиденцију на Ребру. Тамо је и ручао. После подне, око 5 часова, довезао се понова у Загреб. У времену до вечере, коју је приредио претседник Загребачке општине г. др. Пејчић, г. Цветковић је учинио посету разним загребачким институцијама као и неколике приватне посете. Претседник Хсс. г. др. Мачек, после разговора са претседником владе, наставно је конферисања са првацима Уо. Први га је посетио г. др. Милош Тупањанин. Разговорима је присуствовао и потпретседник г. Кошутић. Трајали су више од једног часа. После конфсрисања са г. др. Мачеком, г. др. Тупањанин посетио је г. г. Адама Прнбићевића, Срђана Будисављевића и Саву Косановића и са њиме остао дуже времена у конфсрисању. Синоћ, у осам часова, у хотелу „Палас" г. др. Тупањанин састао се са г. др. Шутејем. После завршених разговора г. др. Тупањанин отпутовао је брзим возом за Београд, где данас подноси реферат вођству београдског дела Удружене опозиције, а г. др. Јурај Шутеј одлази данас са госпођом за Париз. У Загребу је, такоће, јуче боравио и г. др. Хинко Кризман [5], првак Сдс. и бивши министар. Он је јуче после подне конферисао са свима првацима Сдс. у Загребу. После овог конферисања прваци Хсс. и Сдс. г. г. Вилдер и Косановић, а затим и др. Шутеј и Кошутић посетили су г. др. Мачека. У шест часова састао се извршни одбор Сдс. Овом састанку присуствовао је и првак Уо. г. др. Тупањанин. Присуствовали су г. г. Адам Прибићевић, Већеслав Вилдер, Сава Косановић, др. Срђан Будисављевић, др. Ивковић, др. Кризман и Гашпарац. Конферисање трајало је више од једног часа. 

- Правда, 6. 4. 1939.

Коначно, нема никакве сумње да је Милош Тупањанин био (и) енглески шпијун. О томе Драгољуб  Јовановић каже: „Ми смо др Милоша Тупањанина држали за енглеског агента, и није нас изненадило кад је он био међу првим људима, заједно са Већеславом Вилдером, кога су Британци испратили из Југославији у иностранство.“  [6]

Према документацији из архива Кнеза Павла са Колумбија универзитета [7] , Земљорадничка странка је одиграла одлучујућу улогу у  војном пучу 27. марта 1941. У књизи "Кнез Павле, истина од 27. марту", аутори објављују делове те грађе, између осталог, и писмо Хјуа Далтона, начелника СОЕ (Одељење за специјалне операције енглеска тајне службе) за Југославију, упућено из Београда 28. марта 1941. Винстону Черчилу, у којем се изричито наводи да је Милош Тупањанин, из Земљорадничке странке, био један од вођа протеста против Сила Осовине и преврата, за шта је потрошено, ако је веровати педантним Енглезима, најмање 100.000 фунти стерлинга. Новац је, углавном, отишао на финансирање Земљорадничке странке и остале видове подмићивања, укључујући и награде за повремене мање саботаже. Успешно је образован и резервни фонд од 16 милиона динара који би се користио у случају да упутнице из Лондона не могу да буду достављене. Оцена је да је "добијена добра противвредност за уложени новац".

Ми имамо крајњу резерву према оценама СОЕ, с обзиром на слаб углед странке и њених челника у Србији, па је питање колико су земљорадничка странка, а нарочито Милош Тупањанин, били кадри да покрену онако жестоке демонстрације. Но, ако Енглези сматрају да су добили добру противвредност за својих уложених 100.000 фунти стерлинга, ми им ту немамо шта приговарати.

Из својих разлога, Милош Тупањанин је, уз Милана Гавриловића, Косту Крајшумовића и Милана Секулића, и поред силних настојања Бранка Чубриловића да их приволи на колаборацију са комунистима, одбио је ту понуду и остао је у емиграцији.

-----

[1] Милош Тупањанин, биографски подаци
Према : Драгољуб Јовановић, Медаљони, књ. II, Београд, стр. 225, 226.

[2] Tо је тај "отпор режиму" како се интерпретира Драгољуб Јовановић, или "мање саботаже" у виђењу британске обавештајне службе.

[3]  Изгледа да је Милош Тупањанин ипак био по природи насилан.

Бивши народни посланик г. Милош Тупањанин измирио се са шофером који га је тужио због — батина. Шофер посланика г. Милоша Тупањанина, који га је, каже у тужби, два пута због свађе између њихове деце, физички напао. Први пут, 26 децембра, шоферу Г. Тупањанина Радовану Симоновићу је пошло за руком да побегне, док је други пут, сутрадан, враћајући се са станице, добио батине.

(Време, 23. 6. 1937.)

[4] 

О Г. МИЛОШУ ТУПАЊАНИНУ. Он закључује уговор о лиферовању 70.000 прагова за Министарство саобраћаја, — па поводом тога посла он пише једном своме другу ортаку овако писмо: „Понеси са собом све дупликате товарних листова о отпреми прагова. Ако би било какве непријатности од шумске управе то нека вас ни мало не буни, ја сам то већ уредио данас у Министарству. Имаћу да ти причам много нових ствари. Букове прагове нећемо радити, отказао сам, јер је већ касно, а морају бити сви готови за три месеца. Радићемо око 70.000 комада борових и то је доста за сада. Када дођеш овамо говорићемо о томе... Поздрав Милош Тупањанин". Господо, тај исти човек успева да једну комисију која му је одбила прагове смени и постави другу комисију која те прагове прима. У једном другом писму тај исти Тупањанин честита Илији и његовим друговима на лепој и неочекиваној победи приликом општинских избора. Он вели у писму да правда и поштење морају кад тад да дођу до изражаја, — а затим опет пише да је комисија дефинитивно одређена за пријем прагова, вели, неће бити она која је долазила већ друга која ће примање извршити у шуми. Дакле, као што видите он је издејствовао да примање буде у шуми! (Смех!). Ето господо какве су те тице које у народу бацају дрвље и камење на режим, нас све називају издајницима, јер смо тобож напустили своја начела и програме, па дошли да помажемо један неуставан режим, — а мећутим кад дођу овамо да траже нешто од државе они свугде наилазе на предусретљивост и код чиновника и код Владе, па лепо спроводе своје послове.

Милутин Драговић, Правда, 24.3. 1934.;
Извештај о начелној буџетској расправи у Сенату, 23.3.1934.

НАПОМЕНА:  Милутин Драговић је био један од "главних људи из народа", чисте патриотске оријентације; као припадник ЈВуО погинуо 1945.
Милутин Драговић биографски подаци
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Милутин_Драговић

[5] Хинко Кизман. Био министар у обе Југославије. Биографски подаци:
https://hbl.lzmk.hr/clanak/krizman-hinko

[6]  Драгољуб Јовановић: Политичке успомене, књ. 6, Београд 1997, 247

[7] Микрофилмови су похрањени у Архиву Југославије.