ХРВАТСКО УМЦИГЛОВАЊЕ СРБИЈЕ 12 - елиминисано

ХАНАО[1]

Оснивање и дјелатност Академске Хрватске националне омладине (ХАНАО)

У таквим околностима основана је академска организација Хрватске националне омладине (ХАНАО) на Загребачком свеучилишту у прољеће 1921. године, највјеројатније у липњу, добрим дијелом од бивших чланова студентске организације Југославенске-демократске омладинске лиге (ЈДОЛ).Процес распада ЈДОЛ-а био је несумњиво продукт разочарања хрватске омладине на Загребачком свеучилишту политичким процесима у земљи, заправо насилним наметањем унитаристичког и централистичког уређења, али и потребом која због такве политике води до становишта које је најбоље изразио нови предсједник академске Ханао Милан Вукелић, да »наше циљеве неће бити лако остварити (…) да је овај пут тежак и (…) води према концентрацији свих
Хрвата«. Као оснивач академске омладинске организације Ханао Милан Вукелић, дотадашњи потпредсједник ЈДОЛ-а и главни уредник гласила Ханао Нова Хрватска, постао је иницијатор и главни покретач њених активности у првом раздобљу. Новооснована организација је у свом програму настојала рехабилитирати хрватско име међу студентима јер је оно прије било заслугом ондашње интелигенције идентифицирано са аустрофилијом и хабсбурговштином. Академски Ханао је самим својим оснивањем на свеучилишту задао »одлучни ударац југославенству међу хрватском омладином«, »ступио у јединствено хрватско коло« у стварању, те омогућио оснивање других хрватских омладинских организација на свеучилишту са хрватским предзнаком попут
омладинске организације Кватерник или свеучилишне организације ХРСС-а. Дјеловање
академске Ханао остало је затворено унутар оквира Загребачког свеучилишта, у ширењу организације и националне свијести међу студентима и агитацијској борби против
југославенских клубова студената унутар Загребачког свеучилишта.

Сукоби Хрватске националне омладине (ХАНАО) 
са присташама Организације југославенских националиста (ОРЈУНА) 
и Српском националном омладином (СРНАО)

Основана у сврху »одбране хрватства« од »великосрпства и лажног југославенства« Ханао се највише сукобљавала са присталицама Орјуне, (у Босни и Херцеговини већином са Срнао), тежећи отргнути дио хрватске омладине од те организације, а и супростављајући се њезином терору. Већ у другој половици 1922. године почињу жестоки физички и оружани сукоби у хрватским градовима који попримају облике грађанског рата. Тако присталице Орјуне тешко рањавају у оружаном обрачуну почетком липња у Шибенику ханаовца Доминика Бумбера.54 У Осијеку истог мјесеца тешки физички обрачун између Ханао и Орјуне пред »Хрватским домом« је завршио многим крвавим главама.55 Као реакција на напад Орјуне на чланове Хрватског сокола који су се налазили на излету под водством др. Рудолфа Хорвата, један члан Ханао убија у Госпићу омладинца Милана Цервара присталицу Орјуне.56 Један од тежих инцидената догодио се у Загребу када су припадници Орјуне под водством Берислава Анђелиновића напали палицама у »Хрватској кавани« припаднике Ханао, при чему је теже озлијеђено осам особа, а полиција је ухватила шесторицу наоружаних орјунаша.57

Демократска Ријеч јавља да је у сукобу између Ханао и Орјуне средином ожујка испаљено 60 хитаца, те да су рањена два редара, један теже, други лакше.58 Убрзо затим у сукобу са Ханао погиба загребачки редарственик Мило Галовић.59 У сукобу Орјуне и Ханао крај каване Corso у Загребу троје људи је тешко рањено, а петоро лакше, од тога су само неки случајни пролазници.60 Неколико мјесеци прије у оружаном сукобу неколико десетина припадника Ханао и Орјуне на Јелачићевом тргу погинуо је припадник Ханао Рудолф Рожић.61 Тај догађај искористила је власт да уведе полицијски сат – послије 21 сат увечер сви јавни локали били су затворени, док су у Загреб
стигли појачани одреди жандармерије који су патролирали градом.62 Поједини припадници Ханао били су често праћени и под присмотром власти. Тако се за становитог Радослава Таталовића из Петриње, којега прати полиција, напомиње »да иако је православац игра

[54 »Доминик Бумбер«, Гвозд, број 9, 14. ВИ. 1923, 4
55 »Осјечка битка«, Гвозд, број 10, 28. ВИ. 1923, 3
56 Б. Глигоријевић, Организација југославенских, 330
57 »О нападају орјунаца на Хрватску омладину«, Хрватска слога, број 27, 4. ИИ. 1923.
58 »Изгреди у Загребу«, Ријеч, 20. ИИИ. 1923, 3, Крајем сијечња у Ткалчићевој улици у Загребу у суко-
бу између орјунаш а и ханаоваца тешко је рањен вођа Орјуне у Загребу Б. Анђелиновић, док су
притом рањена и два полицајца. »Плаћенићка руља наваљује«, Хрватски борац, број 6, 3. ИИ. 1923, 2
59 В. Рајчевић, Револуционарни покрет, н. дј., 122
60 »Паљба револверима у загребачким улицама«, Нови хрватски борац, број 17, 7. ВИИ. 1923, 3
61 »Да се не заборави«, Нови хрватски борац, 1. ВИИИ. 1923, број 20, 3
62 »]

видљиву улогу у Хрватској националној омладини, да се бави организацијом тероризма са људима С. Радића, а тренутно ради у редакцији листа Хрват.«63 Вршене су и многе полицијске преметачине у становима виђенијих ханаоваца, тако је полиција код Ивана Хамилтона у Броду на Сави пронашла дописе и упуте »великог вијећа хрватске омладине у Загребу« при чему се констатира да се Ханао размахао и по провинцији, без одобрених правила.64 Полиција је пратила и дјеловање Орјуне«, па тако постоји извјештај у којем се наводи из листа Загребачка Орјуна да су неки орјунаши одликовани »орденом Црвеног змаја за борбу против непријатеља отаџбине и Орјуне, од др. Мирка Королије и »Великог мештра свих акционих јединица Орјуне« Пашка Фабриса, а због »акције« у којој је убијен члан Ханао Љубомир Белошевић.65 То није могло примирити дјеловање хрватских националиста, па је тако посебно јака и радикална осјечка организација Ханао атентатом у хотелу Тачковић тешко ранила главног уредника листа Орјуне Будућност Бошка Машића.66 У истом граду у сукобу на Јелачићевом тргу скупина ханаоваца тешко рањава »револверима великог калибра« члана Орјуне Шабатаја Финцла, који је једва остао жив, а само неколико мјесеци касније чланови Ханао убијају двојицу орјунаша.67 Вођа загребачке Орјуне Б. Анђелиновић у »одбрани живота« убија ханаовца Марка Зовка.68 У Сиску Ханао напада чланове
Орјуне у кавани »Југославија« присиљавајући их у »дивљи и срамотан бијег«.69 У Старој Градишки орјунаши убијају Николу Валтера, члана Хрватског сокола и Хрватске националне омладине.70 Крај Травника је након напада Орјуне на страначки скуп ХРСС убијен један хрватски сељак, за освету Ханао је напала и тешко ранила мјесног среског начелника, познатог присталицу радикала.71 У извјештају великог жупана сарајевске области стоји да су се, посебно тешки и свакодневни обрачуни догађали у Сарајеву између присталица Ханао и Срнао.72 У извјештају Краљевског редарственог повјеренства на град Осијек МУП-у Београд спомиње се »напад 30-40 ханаоваца на патролу редарства, јер је споменута група уништавала гостину Мишковци у Жељезничком реду број 1, те да је споменута патрола под водством наредника Прокића нападнута

[63 ХДА , Фонд група ВИИ, РИРО, ХАНАО, бр. 892, Извјештај редарства у Загребу, 19. ВИИ. 1924.
64 ХДА, Фонд група ВИИ, РИРО, бр. 1088. Предсједнички уред Кр. редарственог равнатељстава у
Загребу Предсједништву покрајинске управе за Хрватску и Славонију у Загребу, 26. ВИИ. 1923.
65 ХДА, Фонд група ВИИ, РИРО, ХАНАО, бр. 854. Извјештај одјељења за унутарње послове у
Загребу, 12.В. 1923. Преноси се из листа Загребачка Орјуна од 9. В. 1923.
66 »Бандитски нападај«, Радикална омладина, 26. И. 1923, број 4, 2. Према неким другим изворима
изгледа да је члану Орјуне Бранку Дракулићу случајно опалио револвер у џепу и ранио у кољено
Бранка Машића, вођу Орјуне.
67 »Крвава битка на Јелачићевом тргу у Осијеку«, Радикална омладина, број 19, 27. ИВ. 1923, 3; В.
Рајчевић, н. дј., 123
68 Нико Бартуловић, Од револуционарне омладине до Орјуне, Сплит 1925, 123
69 »Писмо из Сиска«, Хрватски борац, број 7, 10. ИИ. 1923, 3
70 »Опет потекла хрватска крв«, Нови хрватски борац, број 9, 5. В. 1923, 1
71 »Писмо из Травника«, Нови хрватски борац, број 19, 25.ВИИ. 1923, 3
72 Б. Глигоријевић, Српска национална омладина, 19
304]

»бацањем камења и пуцањем и самокреса« при чему се одмах повукла.73 У својим гласилима Ханао позива Хрвате на отпор и заклиње се да ће »својим крвницима задати ударац јачи, него ли су га на Косову добили«.74 Треба напоменути да су се у већини сукоба са Орјуном чланови Ханао често повлачили, јер су присталице Орјуне били боље наоружани и имали бољу финанцијску подршку од државних власти, посебно кад је Прибићевићева Демократска странка (касније Самостална демократска странка) била на власти.75 Управо због тога, а успркос свом терористичком дјеловању, Ханао је у неким крајевима Хрватске имао широку подршку хрватског пука, посебно тамо гдје је државни терор био осјетнији, па се је тако на спроводу Стјепана Веселића 5. листопада 1924, вође осјечке Ханао којега су у једном револверачком обрачуну убили орјунаши, окупило око 2.500 људи на челу са осјечким градоначелником др. Хенглом и предсједником Хрватске заједнице (ХЗ) др. Папратовићем. Због претварања спровода у политичку манифестацију власти су биле присиљене на осјечке улице извести војску, да патролира оним улицама којима је поворка пролазила.76 Краљевско редарствено равнатељство за град Осијек јавља министру унутрашњих послова Настасу Петровићу у Београд разлоге овакве широке подршке власти и народа Ханаоу »јер је најгоре дјеловало на шире слојеве пучанства, чињеница да су чланови Орјуне под заштитом владе, те да своје испаде (против Ханао) чине некажњено, јер иако се знало, полицијске власти нису смјеле да против њих уредују (…), којега ли чуда што је дошло до жестоке реакције, до оснивања Ханао, чији су сукоби са Орјуном чести и стални у западном дијелу града, (…) предлаже се да се те организације укину и њихови знакови и униформе, те да се конфисцира њихова имовина и архиви«.77 Тијек спровода помно је праћен те се у изјави наводи да је у првом реду био »ханаовац Антун Гјурић за којега је установљено да је убо ножем 7. ИX 1923 и смртно ранио Руса Будилкина, док је иза њега ишао Карло Хрвојевић који је такође смртно напао Стојана Саркањца орјунаша, сви су они пуштени на слободу из судбеног затвора.78 У телеграму истог равнатељства хитно се јавља да су четворица осумњичених за убојство Веселића ухићена,
док је пети Петар Андријаћевић у бијегу.79 Занимљива је и изјава новина Страже органа Народне радикалне странке осјечке области, гдје се у чланку под насловом »Нечуве-
 

[73 ХДА, Фонд група ВИИ, РИРО, ХАНАО, бр. 854. Краљевско редарствено повјеренство за град
Осијек МУП-у Београд, 9. ИX. 1924.
74 Радикална омладина, број 1, 5. И. 1923, 5
75 »Казнена пријава против Јое Матошића«, Нови хрватски борац, број 14, 16. ВИ. 1923. Керубин Шегвић,
један од првака Хрватске заједнице био је суђен на судском процесу између осталог и зато што је
доказивао да је Орјуна финанцирана од државних власти.
76 Хрватски лист, 6. X. 1924, 1
77 ХДА, Фонд група ВИИ, РИРО, ХАНАО, бр. 854. Краљевско редарствено равнатељство за град
Осијек јавља о сукобима Орјуне и Ханао министру унутрашњих послова Настасу Петровићу, 7. X.
1924.
78 ХДА, Фонд група ВИИ, РИРО, ХАНАО, бр. 854. Краљевско редарствено повјеренство за град
Осијек јавља МУП-у Београд, 6. X. 1924.
79 ХДА, Фонд група ВИИ, РИРО, ХАНАО, 854. Телеграм равнатељства за град Осијек Покрајинској
управи за Загреб, 7. X. 1924.
305]

ни изазов франковачке руље« коментира тијек спровода и наводи да су се судионици »на
гробљу заклели да ће осветити Веселића, и да ће за њега 100 људи платити главом јер је
по Стјепану Видаковићу ханаовцу који је одржао говор, »атентат на Веселића, атентат
на хрватски народ«, а не увиђају да је убојство Веселића освета за двојицу избодених
чланова Орјуне. Стража наводи да су се на повратку са гробља из непрегледне поворке чули узвици »Доље краљ«, »Живјела хрватска република«, »Доље јединство«, те да су нападнуте неке српске радње које су затим брзо затворене.80 Организација Ханао је често служила као заштита страначких скупова ХРСС широм Хрватске, при чему је долазила у сукоб са разним провокаторима и органима власти, посебно ако је власт бранила те скупове. 81

Многе новине и институције позивале су на коначан престанак насиља у Хрватској.
Позивима за престанак насиља међу омладином придружила се и Нова Европа, часопис
либералне југославенске оријентације под уредништвом Милана Чурћина, која је опту-
живала и Орјуну и Ханао да су прихватиле Муссолинијеве фашистичке идеје о патриотизму
и политици те да, удружени са племенском реакцијом, Ханао као »типична шовинистичка
организација, ускрсава пароле над тисућгодишњем хрватском мртвом лешу краљев-
ства, док друга узима у руке бомбу и револвер и руши штампарије и кафане у име
»јединствене народне воље и државе.«82

Те и такве акције Ханао брзо су присилиле државне власти да се позабаве са пријед-
лозима да се испитају могућности забране рада Хрватске националне омладине, на
чему је инзистирао радикалски министар Вујичић.83

Ханао је позорно пазио на наступе и предавања хрватских професора, а посебно
је нападао оне који заступали интегралистички и унитаристички модел развоја јужносла-
венских народа. Тако се је Ханао обратио својим приопћењем у поводу једног
предавања редовитог професора загребачког свеучилишта Ферде Шишића у Београду у
којему га напада да предаје »о државној свијести у Хрвата на задовољство читаве
београдске штампе«, он »Шишић који је за вријеме рата научним аргументима поку-
шавао да докаже хисторијско право Маџара на Београд, а сад пружа београдским
властодржцима научне аргументе за њихову борбу против Хрвата«, на крају чланка
истичући да су са »научењаком Шишићем властодржци увијек задовољни«.84 Када је др.
Светозар Варићак, свеучилишни професор, иначе члан одбора Радикалне странке у Загре-
бу, пријавио полицији једног члана Ханао због »протудржавне пропаганде«, Ханао
му је припријетио да ће га »посјетити« јер зна ту »братију« а и »адресу и кућни број«.85

[80 »Нечувени изазов франковачке руље«, »Стража« – орган Народне радикалне странке за осјечку
област, 7. X. 1924, 2-3
81 Војо Рајчевић, Револуционарни омладински, н. дј., 124
82 »Нова омладина«, Нова Европа, књига ВИИ, број 13, 1. В. 1923, 407
83 Б. Глигоријевић, Демократска странка, 351
84 Хрват, 23. ВИ. 1923, 5. На повратку у Загреб Шишић је нападнут трулим јајима. Погледати: Мира
Колар, Повјесничар Фердо Шишић као саборски заступник 1908-1911, Сцриниа Славоница, 3, Славонски
Брод, 2003, 413-433
85 »Свеучилишни професор – шпицл«, Нови хрватски борац, број 4, 7. ИВ. 1923, 2
306]

Синтагма »Шишић« је ушла у употребу код Ханао као симбол »интелектуалца пузавца«,
па се врло често интелектуалци у других народа који су се приклонили Београду тако
називају. Тако је Гвозд донио чланак »Словенски Шишић« у којему пише да и Словенци
имају свог »Шишића« који је научно доказао да су они »ропски народ најниже каквоће«,
а иначе и »страшљиви као жабе«.86

***
[1] У потпуности одељак је формиран од навода из 
 ЖЕЉКО КАРАУЛА: ХРВАТСКА НАЦИОНАЛНА ОМЛАДИНА – (ХАНАО)