УСТАШЕ - ЗА ДОМ НЕСПРЕМНИ - 11

Уместо епилога

Случај Сава Шумановић 

Сава Шумановић (1896-1942) је био српски сликар. Његова несрећа је била што је живео у Шиду, одвећ на дохват усташке руке.

Да је хрватско зло куљало на све стране било је очевидно када је формирана Бановина Хрватска. Сава Шумановић је у то време био веома упућен у политичка дешавања у држави. Коментарише ситуацију насталу формирањем Бановине Хрватске у писму од 09. 12. 1939. године упућеном Вери Миловановић, ћерки сликара Милана Миловановића. Између осталог у писму каже:

„На жалост више се нећу мислим имати права да се обраћам на Ваше одељење, јер су наша три српска среза где смо ми у релативној (и то великој) већини отргнули Срему и припојили бановини чије име од мржње нећу ни да споменем, па сада видим да су и компетенцију Уметничког одељења пренели на тај одурни Загреб, за уметничка питања оних који припадају под ту варош. Уосталом од државе нисам тражио никада ништа и ваљда нећу морати ни надаље, а ако будем одлазио у Београд изложићу као и досад као приватно лице, па се нећу морати обратити Уметничком одељењу, а оно што се у Загребу оснива оно ме се неће тицати ни толико колико ово у Београду што је. Трудићу се да останем независан колико могу. Што се може десити једног дана, да таква каква креатура која дође на управу тога дела државе, коме припада по најгорој и најсрамнијој политичкој сили, забрани уметницима са те територије да излажу у Београду и међу Србима. Уопште, из какових њихових разлога које сам ја, у 11 година живота у Загребу видео, да налазе врло брзо и вешто, и онда када нису на власти, па их приведу тако, да такве који се усуде рецимо да изложе тамо где њима није повољно, или да насликају оно што им иде у очи (слике Отона Ивековића са српским хисторијским садржајем) бојкотују до границе која није људска.“

До 10 сати преподне 28. августа 1942., пест месеци након што је "формирањем Хрватске православне цркве , дошло до смиривања ситуације и престанка усташко-четничких сукоба", како тврди Милош Обркнежевић, ухапшен је 141 Шиђанин, од којих 124 мушкарца, 13 жена и четворо деце. У околини Шида никаквих четника није било. Похапшена је шидска интелигенција, трговци и занатлије, као и један број радника и сељака. Међу ухапшенима је најстарији био др Драгутин Грчић, теча Саве Шумановића, 83 године, док је најмлађа била Љубица Илић, 12 година. Тада је ухапшен Сава Шумановић, као и два стара школска надзорника Кузман Хинић и Спасоје Томић. Неки су били одмах претучени или чак избодени ножевима. Неколико људи је умрло не могавши издржати усташка мучења. Све жене, изузев Виде Илић која је преминула, пуштене су кући, као и поједина деца. Претученим Шиђанима узете су све вредније ствари, чврсто су везани жицом – били су спремни за пут у неповрат. Сто двадесет један Шиђанин и 17 затвореника, раније ухапшених из околних места, угурани су у аутобусе и превезени до железничке станице, где су их чекали вагони. Стрељани су касно увече 30. августа 1942. године, на православном гробљу у Сремској Митровици. Са стрељања је успео да побегне једино Стеван Маријан, који је успео да преплива Саву.

Шумановић је и те како био свестан времена и опасности које су биле пред вратима становника Шида и околине. Многи познаници су му саветовали да оде из Шида. Можда због стрица Светислава, тада народног заступника у Хрватском сабору, осећао се сигурним и ипак је остао.

Усташе су у шест сати ујутру дошле по Саву Шумановића. Замолио их је да му дозволе да се најпре окупа и спреми, што су му дозволили. Опростио се са мајком и заувек отишао. Перса је писала молбе на неколико надлежних места, као и познаницима из Сремске Митровице, Вуковара и Загреба, у нади да ће спасити сина. Све је било узалуд, Шумановић је заједно са својим суграђанима после мучења стрељан у Сремској Митровици, у ноћи између 29. и 30. августа 1942. године.

Коначно, мајци је стигао одговор из Обћинског поглаварства трговишта у Шиду:

„Независна држава Хрватска, Усташка надзорна служба, Уред и Броj; 62695-IIб-3-42. Загреб, дне 15. руjна 1942. Предмет; Шумановић Саво, одпуст из затвора, Жупска редарствена област, Вуковар. Персида, уд. Шумановић из Шида замолила jе припоглавнику, да се њезин син Сава пусти на слободу. Увидом у очевидност Уреда I, установљено jе, да jе Шумановић Сава као талац, по Вишем редарственом повjереничтву осуђен на смрт и стриjељан 30. VIII 1942. г. Услиjед тога молби се не може удовољити, о чему наслов нека обавиести молитељицу. За Дом спремни! Управитељ Шабан, в. р. Обћинско поглаварство трговишта у Шиду, Броj; 8587/42 Шид, дне 20. X 1942. Г. Шумановић Персида, Шид. Доставља Вам се предње ради знања. За Дом спремни! Биљежник (потпис) Начелник (потпис).”

Христина Криста Ђорђевић рођ. Шумановић, кћерка Светислава Шумановића заступника у Сабору НДХ, лично предратна дворска дама и истовремено илегалац КПЈ од највећег Титовог поверења под кодним именом `Госпсфа`, много година касије дала је изјаву за штампу:

„Поносила сам се патриотизмом мога оца, супруга, целе породице!“

У атељеу за сталком остало је свеже довршено последње платно „Берачице“.

-----

/*/  Сава Шумановић, биографски подаци
/https://naled.rs/umetnost-srbije-sava-sumanovic-velikan-moderne-iz-sida-2471/