ПОРТРЕТИ ЗАЧЕТНИКА АНТИСРБИЈАНСТВА- 10

 Доброслав Јевђевић

Доброслав Јевђевић [1]. Он је као дечак од 13 година већ учествовао у диверзијама против Аустроугарске, искључен из свих босанскохерцеговачких гимназија, био је ђачки "цимер-колега" Гаврила Принципа, осуђен је на доживотну робију, ослобођен 1918. [2] Од тада он међутим иде путем опозициони и вођен слепим уверењем у хрватско-српско братство.

Доброслав Јевђевић (СДС) је био први који је јавно и отворено иступио са захтевом за аутономију Војводине:

„Београд нема права да Војводину учи србовању – треба да Војводина сама  управља својом судбином: Срем, Банат и Бачка сачињаваће велику  област са најширим аутономијама“. 

- Видовдан, 20. јун 1927. г. 

Доследан у свом југословенству тата је говорио и против идеје "Срби на окуп":

...Као прву етапу у овом часу Орјуна сматра образовање унитаристичког, југословенског фронта који треба иставити про-тив парола „Срби на окуп“ и „Хрвати на окуп“. Језгро тог фронта мора сачињавати стапање демократских фракција у једну велику југословенску демократску странку, а њима су дужни приступити и земљорадници чија је класна идеологија несмислена и апсурдна у нашој сељачкој држави.

Јевђевићев говор на обласној скупштини Орјуне,
у Новом Саду, 14. марта 1926.; Видовдан, 19. 3. 1926

Тада се против Јевђевића, међу радикалима у Војводини, писало: „Голема је за мачка говеђа глава“ (Застава, 16. јул 1927. г). Доброслав Јевђевић је као југословенски националиста (оснивач ОЈРУНА за Војводину и љути противник радикала) био први у Војводини који се јавно супротставио „србијанском хегемонизму“. Ове чињенице данашњи војвођански аутономаши крију као змија ноге, кивни због тога што је аутономију за Војводину, пре било кога другог, јавно захтевао један Босанац који је касније постао четнички Војвода генерала Драгољуба Михаиловића. 

Његове политичке активности, које се тешко могу подвести под патриотизам, нису јењавале до пред рат. Тако видимо потоњег четничког војводу у неславној улози Мачековог кортеша.

КАНДИДАЦИЈА Г. ДОБРОСЛАВА ЈЕВЂЕВИЋА

Г. Дoброслав Јевђевић, новинар, босански првак ЈНС, кандидоваће се на листи г- др. Мачека у Рогатици.

- Дан, 26. 10. 1938.

У својим „писмима“ Добросав Јевђевић је на све начине бранио Споразум, још док је он био у фази договарања, тврдећи да против  њега могу бити само „хрватски и српски франковци“. У Босни и Херцеговини, Јевђевић је наставио да брани споразум и послије његовог објављивања, а понекад је ишао чак и тако далеко да је порицао примједбе да се над Србима и  југословенски  оријентисаним Хрватима у Бановини Хрватској врши организовано насиље. 

Већ 26. аугуста 1939. он ће издати летак под називом „61 писмо браћи сељацима” у коме упозорава сељаке да избјегавају све унутрашње сукобе, и да у интересу државе чувају ред и мир.

С јесени 1939. године, он чврсто брани Споразум:

„Снага споразума је у уверењу Срба да он задовољава Хрвате, ДА НЕ ШТЕТИ СРБЕ И ДРЖАВУ" каже г. Добросав Јевђевић

Сарајево, 28 октобра.  Снага споразума је у уверењу Срба да он задовољава Хрвате, а не штети Србе и државу. (...) У интересу споразума не сме, ништа, код, Срба провоцирати ни слутњу како се изван оквира хрватских легитимних захтева жели слабљење и разбијање Срба. У том правцу су и родољуби-вије и значајније изјаве претседника др. Мачека него многих који мисле да тумаче његово расположење. Ми хоћемо да разумемо и да посве усвојимо жељу Хрвата да им политику Бановине Хрватске у ужем смислу не води Београд. Али не пада нам ни у сну напамет да стварамо аутономну Босну ради тога да се у њој не би питао Београд, јер других разлога за ту аутономију нема. А суштина споразума је баш у томе да Сарајево, Нови Сад и Цетиње могу да се определе тамо где желе. Нама је Београд национални центар као што је Хрватима Загреб и ко нас мимо наше воље од њега раздваја, тај руши споразум.

- Време, 29. 10. 1939.

Његов отпор је у том контексту био дакле уперен на другу страну - против стварања нове аутономије - Босне и Херцеговине. Издао је брошуру у којој наводи да „Срби сматрају да је питање Босне и Херце-говине решено 1918. године присаједињењем Србији”. Он ће у својим иступима које је организовао сам или заједно са осталим члановима ЈНС нападати идеју о аутономији и при томе кривити Спаху.

У Чајничу, 15. октобра 1939. тражиће да све области и крајеви ван Словеније и Бановине Хрватске уђу у састав српске бановине па катего-рички одбија и могућност давања аутономије Босни и Херцеговини у старим границама.

„Спахо протура предлоге да Босна буде аутономна т.ј. да у оквиру Југославенске државе не буде ни са Српским ни са Хрватским дијелом него само за се. Другим ријечима да опет у њој суди Спахо и његов беговат као и под Фрањом Јосипом. Ни један босански Србин на то неће пристати. Где има већина Срба у Босни то има да буде Српско, где има Хрвата већина нека буде Хрватско, али нећемо да о томе одлучују Мехмед Спахо који није ни Србин ни Хрват већ улизица и потурица, који образ и вјеру према вјетру мјења. ...”

                                                                                                    Добросав Јевђевић,
                                              “Педесет и четврто писмо браћи сељацима”

Тек када је рат почео, Добросав Јевђевић је схватио да је Српски народ биолошки угрожен и "окренуо се против ветра". Од тада његова улога у одбрани српског народа је од непроцењивог значаја.[3] Његова улога је кључна  у организовању четничких јединица у Херцеговини и прогону  комуниста из ње 1942. године након познатих "левих скретања", а затим и политичка и дипломатска мисија код Италијана, већ су добро познати у историографији. Такође, познато је да његова слична мисија код Нијемаца није имала толико успјеха као код Италијана. [4]

Војвода Јевђевић је у емиграцији је био почасни доживотни председник Организације српских четника “Равна Гора”. Објавио је књигу четни-чких новела “Капи крви” (1950), као и књиге “Сарајевски завереници” (1953-1954) и “Од Индије до Србије – три хиљаде година српске историје” (1961). Основао је и уређивао “Српске новине”. Умро у Риму 2. октобра 1962. године.

-----

[1] Доброслав Јевђевић, биографски подаци
ПРИНЦИПОВ ЦИМЕР И ЂУЈИЋЕВ ВОЈВОДА – ДОБРОСАВ ЈЕВЂЕВИЋ!⁣⁣
https://srb.principshop.com/vojvoda-jevdjevic/

После сарајевског атентата на надвојводу Франца Фердинанда, заједно са осталим саборцима из „Младе Босне“ ухапшен је и иако малолетан осуђен на доживотну робију и спроведен у Арад на издржавање казне. По свршетку Првог светског рата, заједно са групом арадских осуђеника умарширао је у Нови Сад 1918. Разоружали су аустријске чуваре војних магацина, наоружали своје људе и тако дочекали српску војску: Јевђевић је српским официрима предао кључеве од неоштећених магацина.⁣⁣

[2] По другом извору, непознато је зашто је Јевђевић 1917. године, у јеку рата, дошао у Нови Сад. Како су у то време угледни новосадски Срби основали један фонд за збрињавање босанско-херцеговачке сирочади, а знајући да је Доброславов отац управо те 1917. године погубљен, могуће је да је по тој основи дошао у град у коме ће остати дуже од деценије.
- Слободан Л. Бјелица - НОВОСАДСКИ ДАНИ ДОБРОСЛАВА ЈЕВЂЕВИЋА
https://ff.ues.rs.ba/wp-content/uploads/2017/09/zbornik-2016-1.pdf

[3] Одлучни напори војводе Доброслава Јевђевића да по сваку цену спасе српски народ од уништења, злоупотребљавали су и комунисти и усташе за оцрњавање и Јевђевића и српског народа. Примерице:
Петар Хорватић (хрватски новинар и колумнист домољубивог портала "Народ").Доброслав Јевђевић – четништво нису брадати кољачи него изврсно организиран покрет мрачних циљева! (2. листопада 1962.)
https://narod.hr/vjera-i-kultura/kultura/2-listopada-1962-dobroslav-jevdevic-cetnistvo-nisu-bradati-koljaci-vec-vrlo-organizran-pokret-jasnih-i-mracnih-ciljeva

[4] Поручник Неђељко Б. Плећаш, у својој мемоарској књизи “Ратне године 1944-1945”, војводу Јевђевића описује следећим речима:

“Он је схватио, боље него ико други, да је после ратне трагедије (априла 1941) био најважнији посао да се спасу српски животи. Томе се циљу он био сав посветио. Он је све гледао српским очима. Није се заносио ни Савезницима, ни окупаторима, ни пријатељима ни непријатељима, већ је вагао на националном кантару и мотрио ко ће у ком моменту више користити нашем народном интересу. У том раду, он се понекад огрешио о интересе Савезника, често се грешио о интересе окупатора, али се никада није огрешио о интересе српског народа”.